Породица Леонтијевић тови 1.500 телади годишње и извози у земље ЕУ. Ненад Ратковић, Сремац, улаже огромну енергију да „бермет“ постане српски бренд. Зашто су вредне жене из Велике Хоче, које израђују дивне одевне предмете, остале без пословног простора, материјалне помоћи и подршке
Понуда српским предузетницима да бесплатно промовишу своје иницијативе у бизнису показала се корисном. Све је више оних који излажу на традиционалном сајму “Бизнис база” (2007. године је одржан од 28. новембра до 1. децембра, на Београдском сајму, са око 270 излагача), али је уочљиво порастао и број државних институција, организација и компанија које нуде савете, информације о зајмовима и сваку другу помоћ предузетницима.
На штанду „Прела и посела”, Драгиша Симић, одевен у српску ношњу, и Радмила Симић одговарали су на питања многобројних посетилаца, заинтересованих за цену појединих делова српске ношње украшене везом и срмом, израђених од тканог кудељног платна. Етноклуб из Лазаревца, који су њих двоје заступали на сајму „Бизнис база”, познат је по неуморној енергији Драгише Симића који каже да је цео живот посветио очувању српске баштине и народног стваралаштва. На штанду су били изложени ручно рађени опанци, троношци и низ производа од дрвета за свакодневну употребу.
Клуб окупља педесет чланова и пружа могућност за зараду вештим плетиљама, везиљама, опанчарима и кројачима из села крај Доње Топлице, Пожеге, Чачка, Ваљева. Клуб је активан и у организовању курсева ткања и везења за младе. Основни мото је спој модерног и традиционалног, кад је реч о изради одеће инспирисане старом српском ношњом. Материјална помоћ је неопходна али уз ангажовање свих у клубу. Недостаје координација са институцијама које им могу пружити помоћ.
Здраво месо са Уба
Нашу пажњу привукао је излагач са Уба и власник фирме „Сточар-ЛСБ”, Стеван Леонтијевић, један од ретких српских предузетника који већ шеснаест година успешно послује и тови јунад. Леонтијевић, заједно са оцем Луком и сином Бранком, поседује најмодернију кланицу, неколико продавница меса, остварио је и добру сарадњу са кооперантима.
– Наша породица се генерацијама бави сточарством. Углавном товимо јунад, и то по 1.500 грла годишње. Месо се директно дистрибуира потрошачима, а посредством велепродаје и другим месарима и продавницама – истиче Стеван Леонтијевић.
– Занимљиво је, наставља наш саговорник, да се наша јунад тови у целом Колубарском округу, на пашњацима око Уба, Ваљева, Лајковца, Мионице, Коцељеве, Лазаревца, и то у сарадњи са кооперантима који чувају телад.
На крају ове занимљиве приче предузетник са Уба, Стеван Леонтијевић, наглашава да је месо са њихове фарме прошло све провере и добило зелено светло за извоз у земље Европске уније. У целокупном процесу одгајања стоке, това и рада у кланици запослено је четрдесетак радника. Битно је истаћи и чињеницу да „Сточар-ЛСБ” досад није узимао никакве позајмице и кредите, али ће размислити о томе уколико се производња меса, без било каквих адитива, буде развијала и унапређивала.
Опширније у штампаном издању
