Postoji razlika između Brisela i Vašingtona. Dok Amerikanci deluju brzo posle donošenja odluke, Evropi uvek treba više vremena. Uz sve to, pandemija virusa covid-19, objektivno je mnogo usporila procese. Zato bi Evropa trebalo „drugim očima“ da gleda na Zapadni Balkan. Što nam više pruži Evropska unija danas, biće lakše i za njih sutra
Safet Grdžaliu
Ovo nije dogovor između Srbije i Kosova kakvih je bilo ranije. I ranije su sporazumi potpisivani, ali nam je problem bilo implementiranje. Zato, zbog same činjenice da su ovom dogovoru posredovali Amerikanci, pružena je nada da ovaj ugovor neće biti samo neki papir koji će završiti u fioci, nego da će biti primenjen. A u toj primeni, pozitivne efekte će osetiti ne samo Srbija i Kosovo, već i čitav region, jer je svima nama veoma značajna ekonomska saradnja.
Ovako je Safet Grdžaliu, generalni sekretar Komorskog investicionog foruma (KIF) za Zapadni Balkan, odgovorio na naše pitanje o tome koliki je značaj dogovora, iz ekonomskog ugla, koji je u Vašingtonu postignut 4. septembra, između Beograda i Prištine, uz posredovanje američkog predsednika Donalda Trampa.
Naglašavajući da dijalog nema alternativu i da bi to trebalo svi da shvate na Zapadnom Balkanu, Grdžaliu kaže mu je drago da je posle jedne duže pauze bez dijaloga, sada taj proces pokrenut.
– Posebno je značajno što se taj dijalog vodio pod nadzorom Sjedinjenih Američkih Država, jer oni brže prelaze „sa reči na dela“ nego Evropljani, naglašava Safet Grdžaliu koji u intervjuu za Magazin Biznis govori o tome zašto je važno da države Zapadnog Balkana brže uspostavljaju ekonomsku saradnju, zašto je važno što pre startovati sa „mini šengenom“ i zašto se privrednici bolje i brže sporazumevaju nego političari.
• Koje se investicije mogu prve očekivati?
– Prvo moramo da shvatimo jednu stvar. Na primer, ako analizirate i odnos zemalja unutar Evropske unije, možete da vidite da nema tu mnogo ljubavi, već da je presudan ekonomski interes. Ekonomska saradnja je taj mehanizam koji približava narode, koji briše barijere i uspostavlja saradnju za budućnost. Tom cilju i mi treba da težimo i to je Evropa koju mi treba da gradimo.
Evropa ne bi bila Evropa da nisu ulagali u infrastrukturu. Pogledajte kakve imaju autoputeve. Pogledajte njihovu železnicu i njihove luke. To bi trebalo da bude model za Zapadni Balkan. Treba da se što više ulaže u infrastrukturu koja će povezivati ljude i koja će vraćati veru i poverenje u budućnost.
• Koliko su realne investicije u infrastrukturu, kao što je izgradnja autoputa i železnice?
– Vrlo je važan koridor koji će se ojačati prema Albaniji, prema Draču i to će biti veoma značajno ne samo za Srbiju, Kosovo i Albaniju, već za ceo naš region. Svi indikatori pokazuju da je ekonomski vrlo isplativo uspostaviti taj koridor. A kada je u pitanju železnica, ja bih bio najsrećniji čovek kada bi neko imao smelost da predloži evropski železnički put, koji su osmislili Austrijanci, kao najbržu železnicu u Evropi, koja će spajati i Zapadni Balkan. Projekat će koštati mnogo, čak 48 milijardi evra, ali će obuhvatiti 18.000 kilometara železničkih pruga, uz brzinu kretanja od 250 do 300 kilometara na sat, uključujući i ceo Zapadni Balkan. Samo na takav način Zapadni Balkan može da se približi Evropskoj uniji i da postane ekonomski deo Unije. A kako mi možemo biti deo Unije, ako imamo ekonomske barijere i ako zadržimo imidž regiona koji karakterišu sukobi?! Inače, za vašingtonski dogovor je važno što sadrži i finansijski deo, pa će realizacija projekata doneti socijalni mir u naše krajeve, i vratiće veru u budućnost.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- ISTRAŽIVANJE POTVRDILO DA JE LIDL POSTAO PRVI IZBOR ZA VELIKI BROJ POTROŠAČA: Srbija se izjasnila – ”DA” za Lidlove proizvode
- VLADA I PKS OTVARAJU ZAJEDNIČKU KANCELARIJU U JERUSALIMU: Čadež u Izraelu: Jača saradnja sa rastućom digitalnom zajednicom
- DIGITALNI VODIČ: Pandemijsko zumiranje
- PRIMENA SAVREMENIH TEHNOLOŠKIH PROCESA U RAFINERIJI NAFTE PANČEVO: Efikasnija prerada nafte zahvaljujući digitalizaciji
- AJA JUNG, OSNIVAČ I DIREKTOR BEOGRADSKOG FESTIVALA IGRE: Počeo je drugi čin
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. oktobra 2020.
