Šta je Rumunija dobila, a šta izgubila ulaskom u Evropsku uniju. Novcem iz evropskih fondova obnovljeni trgovi, ulice i putevi, ali je zemlja ostala bez velikog broja radnika koji su pohrlili u Evropu za veće plate. Kako je izmišljeni vampir postao mamac za turiste iz celog sveta

Panorama Bistrice

Prve slike koje dočekaju namernika kada uđe u Rumuniju na graničnom prelazu Vatin kod Vršca, nisu očaravajuće. Oronule i napuštene kuće, skromna naselja ušorenog tipa, poput naših vojvođanskih mesta, sa kanalom pored puta, visokom ogradom i klupom ispred kapije. Nema puno ljudi na ulicama, možda i zbog vrućine koja je žarila ove godine, tog avgustovskog dana. Ali, što više idemo na sever, slika se menja. Prolazimo kroz sve lepše predele, kroz zelena polja sa zalivnim sistemima, kroz zanimljive krajolike, živopisna naselja. Onda stupamo na autoput sa modernim OMV i Lukoil benzinskim pumpama sa svim pratećim objektima. Očigledna je razlika između severa i juga. Stičemo utisak da i Rumuni imaju svoj razvijeni sever i nerazvijeni jug i da i kod njih važi ona naša „što južnije, to tužnije“, što će nam kasnije potvrditi i čelnici Bistrice, grada na severu Rumunije, koji smo posetili.

Putevi su asfaltirani, ali do našeg odredišta ne idemo samo autoputem, već i regionalnim i lokalnim putevima, na kojima ima puno vozila, krivina, raskrsnica i kružnih tokova; prolazimo i kroz sama naselja, tako da sa pauzama, u Bistricu, udaljenu od granice nešto manje od petsto kilometara, stižemo posle skoro devetočasovnog putovanja. Na umor smo brzo zaboravili, jer nas je probudila suncem obasjana Bistrica, umivena i čista kao što i samo ime kaže.

Na izletištu iznad Bistrice dobrodošlicu nam je poželeo Emil Radu Moldovan, načelnik okruga Bistrica-Nasaud i član rumunskog parlamenta. U neformalnom izdanju, obučen u skladu sa izletničkim ambijentom, dok su se okolo dimili roštilji, Moldovan nam je ispričao da je Transilvanija, čiji je deo i ovaj okrug, bila pod Austrougarskom, čiji su uticaji vidljivi na svakom koraku, od arhitekture, do kulture.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• Marko Čadež premijerki uručio analizu primene propisa
• ODRŽIVI RAZVOJ I POSLOVANJE U BUDUĆNOSTI: Savremeno društvo želi odgovornije kompanije
• BEOGRAD PRVI PUT DOMAĆIN KAIZEN KONGRESA: Da radimo kao Japanci
• MK MOUNTAIN RESORT – LIDER KONGRESNOG TURIZMA: Sve privlačniji dodatni sadržaji u turizmu
• PORUKE VREMENA PROŠLIH – ISTORIJA I TRADICIJA FILANTROPIJE U SRBIJI U 20. I 21. VEKU (1): Zlatno doba srpske lantropije
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. oktobra 2017.