Tri sata pre uplovljavanja u luku Barselona, iz pravca Lisabona, nastao je veličanstven prizor na otvorenom moru: ugledali smo stene Gibraltara. Prolaz kroz Gibraltarski moreuz je veličanstven – to je kopno koje se u početku jedva nazire kroz plavetnilo neba i mora, a onda se sve jasnije ukazuju ogromne stene. Ali, kako živopisno mogu stene da izgledaju, moglo se videti tek na planini Montserat, u blizini Barselone
Montserat – priroda i mistika zajedno
Iz legendarne Kazablanke, iz najveće marokanske luke na Atlantiku, isplovili smo u subotu uveče, 23. septembra, oko 22 sata. Bile su potrebne dve noći i jedan dan neprekidne providbe šesnaestospratnim kruzerom Manji ka (Magni ca), vlasništvo italijanske kompanije MSC, odnosno oko 34 časa, da se stigne do prvog kopna – do Portugala i Lisabona. Taj koloritni, najzapadniji grad u kopnenom delu Evrope, magnetnom snagom privlači i osvaja turiste. Još nisam srela nekoga da nije bio očaran Lisabonom, pa se ovaj biser najzapadnije tačke Iberijskog poluostrva već dokazao kao gostoljubiva metropola i večita inspiracija umetnicima.
Bar dva geografska detalja ga čine osobenim: reka Težo i sedam vidikovaca. Naime, Lisabon leži na estuarskom ušću reke Težo u Atlantski okean, što predstavlja strateški važno mesto i omogućava ulaz i većih brodova. Običnom posmatraču teško je da odredi gde se završava ušće reke Težo a gde počinje Atlantik, jer je voda iste boje, pa i saliniteta, pošto je pomešana sa okeanom. Drugi detalj je geografski važan: Lisabon se nalazi u brežuljkastom, priobalnom području, „uguran“ na sedam bregova, pa nadmorska visina ide od 0 do 90 metara. A na takvom terenu su nastali svi detalji tipični za Lisabon: čuveni žuti tramvaj broj 28 koji vijugavim uličicama već decenijama krstari najstarijim delom grada, nekada sirotinjskim, a danas za turiste prestižnim kvartom Alfama gde je nastao fado – tradicionalna portugalska muzika. Tu jer i kula Belem, pa manastir Sveti Jeronimus u kojem je sahranjen Vasko de Gama, zatim Spomenik otkrićima sa velikom kartom sveta, pa trgovi, palate i spomenici… Spoj istorije, lepote, umetnosti i prijatnih Portugalaca – domaćina. Ko god dođe u Lisabon vrlo brzo sazna za glavnu šetačku ulicu Rua Augusta koja vodi pravo na prostran i kolonadama ukrašen Trg Komersio, kao znak sećanja na nekadašnju kolonijalnu silu – Portugal.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- KAKO NEDOVOLJNO RAZVIJENE EKONOMIJE TREBA DA PRIMENJUJU EU STANDARDE: Fino štimovanje finansijskih tržišta
- IGOR KALINIĆ: Fleksibilnost ciljeva donosi uspeh
- ISTRAŽIVANJE U OKVIRU PROJEKTA: PODRŠKA ZA „STARTAP GENERACIJU“ – PRILIKE ZA SRBIJU: Kakva je percepcija preduzetništva u Srbiji
- TV SLIKE I PRILIKE: Ne živeti u laži, a ne kazati istinu
- ARTUR TUREMKA: Elektronsko plaćanje u javnom prevozu
- MILAN ZALETEL: Vip uložio više od 965 miliona evra
- SOTIRIS KOSTOUROS: Sva naša ulaganja u proizvodnju i ljude su se isplatila
- NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE ŠIRI POSLOVANJE U REGIONU: Nafta i gas iz Panonskog mora
- PORUKE VREMENA PROŠLIH – ISTORIJA I TRADICIJA FILANTROPIJE U SRBIJI U 20. I 21. VEKU (4) Doktor prava i filantrop
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. februara 2018.
