После 15 година откупљивања ружа од индивидуалног произвођача, фирме „Славес“ из Сенте, Холанђани решили да са власником уђу у заједничко улагање, а вредност инвестиције је 600.000 евра

Да узгајати руже не значи и да вам је живот постао ружичњак, потврдио је и Предраг Славић, ружар из Сенте, упустивши се пре 15 година у авантуру овог баштованског посла. Иако је мислио да је љубав према ружама довољна да у најтеже време напусти државни посао и окрене се ономе што му је целог живота био хоби – узгајању ружа – Славић је убрзо схватио да то и није баш тако. Али, каже, није имао куд и није одустајао.

И то се исплатило. Од пре две године сам један од три власника српско-холандске фирме за узгајање ружа „Леја НС”. Фирме која је настала заједничким улагањем холандске владе, односно фирме „Хоратиа” из Холандије,„Траднинга”из НовогСадаи „Славеса”, како се првобитно звала моја породичнафирма,прича Предраг.

Сам почетак посла га је најскупље коштао. Прва три лета бележио је велики минус на рачуну. Уложених 20.000 марака, за које је рачунао да ће му се вратитизадвегодине,претваралосеујошвећа задужења. Руже ни уз сав рад и негу нису хтеле да се приме.

Сада зна, каже, да је тада плаћао данак сопственом незнању и недовољном искуству, иако је био уверен да је „покупио“ све тајне сађења и узгајања ружа. Истовремено, то је био и период за који је заувек „положио испит” на тему како се саде руже. Доказ за то је да је тих година, док је фирма „Славес” сама пословала, годишње пласирао на тржиште око 600.000 ружа.

Отпорна биљка

Предраг је, истиче, веровао да не може баш сасвим да пропадне, јер се ружичњак пружао на око 20 хектара најплодније земље у Сенти, а једном су руже морале да се приме. Тако је и било. Данас се у овом ружичњаку узгаја око милион садница, а 99 одсто укупног засада заврши на иностраним тржиштима. Највише у Француској, Италији, Холандији, Немачкој, Кувајту, Либану.
Ружа, истиче овај ружар, не захтева посебну негу, јер је реч о прилично отпорној биљци. Међутим, да ли ће се и када примити, зависи каква јој је била основа од које је потекла.
– Мало љубитеља цвећа зна да свако раскошно стабло руже потиче од дивље руже која се калеми, што није ни мало лак посао, будући да се сваки грм ручно сади, прича Предраг и додаје да у јуну када опадне први ружин цвет на више од 20 хектара ружичњака излазе калемари.