Србија би могла за неколико година да врати лидерску позицију у извозу шљива
Према подацима, у Србији има око 45 милиона стабала шљива. Прошлогодишњи род био је око 570.000 тона. Шумадија је била и остала рекордер у гајењу шљива и производњи чувене и тражене ракије шљивовице. Нажалост, у последњих неколико деценија пољопривредници су искрчили многе воћњаке. Разлога што су то учинили има више: биљне штеточине, ниске откупне цене и неизвесност око пласмана, небрига државе око кредитирања подизања нових воћњака…
Села у околини Тополе од давнина су позната по гајењу шљива и осталог квалитетног воћа и грожђа. У томе предњаче вредни житељи Винче. Они су међу првима потражили помоћ стручњака, када је у питању заштита воћа. За добар род и квалитет воћа Винчани су захвални проф. др Новици Милетићу, коме помаже инжењер заштите биља и велики произвођач садног материјала Верко Качаревић, мештанин Винче.
Мало је воћара у Србији који ће убрати 10 вагона шљива. То ће остварити седамдесетседмогодишњи Александар Станковић Леса са вредним члановима свог домаћинства. Затекли смо га у берби „чачанске лепотице“.
– У прошлом веку од шљиварства су живела многа српска домаћинства – прича Александар. Стотине вагона свежих и осушених шљива одлазило је на тржиште многих земаља Европе и Америке. Широм света потрошачи су знали за нашу чувену шљиву маџарку или пожегачу, којих данас готово и нема у интензивном засаду. Житељи Шумадије све више подижу воћњаке сортама шљива створених у Институту за воћарство у Чачку.
Опширније у штампаном издању
