Не треба да будеш добитник Нобелове награде за економију па да запазиш да се не може остварити раст инвестиција без одговарајућег раста потражње

Економско-финансијска криза која, непосредно или посредно, погађа све државе света, може се сматрати за облик манифестовања потребе за преобликовањем (ремоделирањем) друштвено-економског поретка на светском нивоу.

Узроци, а нарочито „лечење“ кризе, не налазе своја објашњења ни у кејнзијанској нити у оним посткејнзијанским теоријама.

Према томе, економској теорији су потребна нова отварања која одговарају актуелној реалности. У њиховом одсуству апелује се на поновно откривање „класика“ и то у неком облику који се жели да буде модеран. Односно, појављују се тенденције повратка на претерани економски либерализам који је, уствари, један од узрока избијања кризе.

Последице глобализације

Објашњења и решења везана за кризу не могу да апстрахују садашњи контекст светске привреде, у којем доминирају појаве глобализације, економско-финансијског нереда (камуфлираног под видом либерализма), незамисливе концентрације богатства у рукама оних који су преокупирани само његовим увећавањем и то без обзира на методе и последице, затим искључивања сиромашних земаља из светског економског оптицаја, при чему им се прилепљује етикета „нестабилног тржишта“ без потрошачког потенцијала. Те земље су, наводно, способне само за неки привид економске помоћи која је, уствари, већим делом усмерена на подржавање потрошње роба што потичу из земаља донатора.

Опширније у штампаном издању