Најпре су нове власти, после новембарских избора, предвиделе привредни раст од два одсто у 2009. години, а потом је дошао ММФ и проценио да треба очекивати пад од четири процента
Све што се о кризи овде говорило у децембру, није више важило у јануару. А званичне оцене из фебруара бачене су у кош већ почетком марта. Државном буџету, усвојеном фебруара, већ је речено – „пуј пике не важи“. Као да је завладало неко економско слепило. Једно време коалициона влада премијера Емила Бока хвалила се да је нашла решење за излазак из кризе. За 2009. годину предвидела је економски раст од два одсто. Такође, и за буџетски дефицит је планирано да износи око два процента.
Али, дунуо је пролећни ветар и те је бројке просто распршио као од шале. На отворену сцену је изашао председник Трајан Басеску и пред парламентом устврдио да „изгледа” да рачунице нису биле добре и да ће Румунији бити потребна озбиљнија финансијска „трансфузија“ од око 20 милијарди евра како би навукла „заштитни појас” пред надолазеће непогоде.
И тако се, опет, уносе коректуре у румунско виђење кризе, чијег обима многи овде још нису свесни. Избија дебата и око зајма који треба узети од ММФ-а. Јер, при помињању Међународног монетарног фонда многима се овде „диже коса на глави“ сећајући се ранијег искуства са њим. Већина би хтела да се он заобиђе и да се финансијска жеђ утоли на „јаслама“ ЕУ. Међутим, из Брисела је овамо доспела информација да ЕУ, која наводно не располаже адекватним инструментима за економска мерења, своју помоћ условљава учешћем ММФ-а. Тако се Румуни обавезују на гутање „пилуле ММФ”. А зна се – она је увек горка.
Ипак, најављује се да ће, уз 12 милијарди евра од ММФ-а, доћи и осам милијарди из европских развојних банака. „Извиђачка” мисија ММФ је журно већ дошла у Букурешт и све дотад ружичасте оцене добиле су тамне боје. Почело се говорити да је „реално” да се за 2009. годину предвиди не позитивни, већ негативни раст. Чак од минус четири одсто. И буџетски дефицит такође одлази преко броја четири. Румунима је стао дах. Политичари из владајућих странака почели су да се презнојавају при објашњавању „нове ситуације”. У медијима су прорадиле комбинације око новонастале ситуације: можда ни минус од четири процента није још крајњи ниво пада!
Опширније у штампаном издању
