О чему је писао антички песник Овидијус, прогнан из Рима у далеке црноморске крајеве

После вишедневног пута по Румунији, група београдских новинара задржала се на ручку у ваздушној бањи Синаји, на карпатским падинама. Чист шумски ваздух, планинска висина и пријатни амбијент већ чувене „Србинове таверне“ учинили су своје. Апетит је достигао врхунац. Раскошна гозба, уз свакојаке оригиналне српске кулинарске ђаконије, заливана је издашним румунским винима. Језици су се одрешили, почеле су да пљуште богоугодне приче, па и да падне по која пријатељска боцка.

– Колега Петровићу, ви сте толико писали о Румунији коју ми, Срби, нажалост крајње мало познајемо, али никада нас нисте упозорили на то да браћа Румуни имају тако сјајна вина – обратио ми се Жика Николић, познат у нас као „Жика-шареница“.

Ово ми је зазвучало као мали професионални изазов. Чак као извесна примедба коју је, дан-два касније, сасвим случајно поновио један други несвакидашњи румунски гост, Бањалучанин Бранко Т. Нешковић, који у Букурешту обавља високоодговорну дужност амбасадора БиХ, а који је недавно на једној званичној рекреативној приредби проглашен за најшармантнијег члана овдашњег дипломатског кора.

Oпширније у штампаном издању