Удружење „Ружа“ из Лебана окупља шездесетак жена које чувају традицију домаће радиности и допуњују кућни буџет

Од шест затворених фабрика у Лебану, две су биле текстилне – једна је производила штофове, а друга трикотажу. У њима су претежно радиле жене које су на машинама ткале и плеле. Неколико година после затварања, Слободанка Павловић је дошла на идеју да оснује удружење жена које би се бавиле ручним радом и колико-толико допуниле кућни буџет у условима када нема посла. Удружење је основано марта ове године и добило је симболично име „Ружа“.

– Фабрика више нема, машина нема, остале су нам руке, платно и конац. Решила сам да окупим жене и да почнемо да радимо оно што знамо, без неких великих улагања, пошто је то скоро немогуће у данашње време, каже за Економетар ова инвентивна жена.

Слободанка је и сама искусила горчину недостатка посла који је „мислена именица“ у овој малој вароши на Јабланици. Завршила је средњу школу за новинара сарадника, а потом је уписала Филозофски факултет који није завршила. Радила је све што јој се нудило – у пекари, у задрузи, на рецепцији хотела, код разних приватника, где год је могла.

Опширније у штампаном издању