Косана Кризманић и Драгана Кецман стално уводе нове производе и сматрају да занат базиран на папиру има будућност. По завршетку студија имале су прилику – Косана да крене у свет статистике а Драгана у банкарство, али су одбиле те пословне изазове. Своје знање и енергију усмериле су на унапређење породичног посла

Косана Кризманић и Драгана Кецман са малишанима

Разлика у старости између сестара Драгане Кецман и Косане Кризманић је годину и по дана. Обе су завршиле Економски факултет у Београду, удате су, имају по двоје деце, Косана старијег сина и млађу кћерку, Драгана старију кћерку и десетомесечног сина.

Сестре, девојачког презимена Старчевић, шест година успешно воде Кућу штампе Графолик коју су пре 28 година покренули њихови родитељи у Београду, прецизније на Вождовцу. Од мале породичне штампарије, у којој је тата био задужен за комерцијални део посла, а мама за комплетну производњу, данас, како каже Косана, сви заједно поносни су на статус фирме чији спектар пословних услуга покрива све што графичка индустрија изискује у 21. веку.

Од стереотипног очекивања да ће вас у штампарији примити дежмекасти, у тегет радном мантилу, стари занатлија упрљан од оловних боја, сусрет са једном од сестара у новим канцеларијама, уређеним по модерним стандардима, изгледа као састанак у било којој светској компанији.

– Прошло је време када је штампарство било такво, објашњава уз осмех Косана. Када нам дођу потенцијални клијенти ми можемо да им понудимо заокружену палету услуга. Од предлагања самог визуелног решења, процеса израде који завршавамо у сопственом производном погону, дистрибуције свих производа доставним возилом до њихове адресе. Радимо све у офсет, дигиталној, УВ штампи, брендирамо производе. Чак иако се, захваљујући развоју технологије последњих година, свако ко има штампач може назвати штампаром, то баш није тако, сматра наша саговорница. Они су се определили за свеобухватан приступ потребама клијента. У складу са тим и пословни простор дизајнирале су тако да сама атмосфера подстиче креативност, показује да се у овој штампарији прати дух времена. Уз осмех, открива да су архитектонски, грађевински део препустиле стручњацима док су све око ентеријера осмислиле саме.

Опширније у штампаном издању

У овом броју још и …

• СТО MИЛИOНA ДИНАРА ЗA ЖEНСКE ИНOВAЦИOНE ИДEJE: Нeмojтe чeкaти дa други дoнeсу oдлуку умeстo вaс
• ПРВА НАЦИОНАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА О ФИЛАНТРОПИЈИ: Донације се убудуће очекују од грађана и фондација
• ОДРЖАНИ ДРУГИ СРПСКИ ДАНИ ОСИГУРАЊА У АРАНЂЕЛОВЦУ: И даље неискоришћен потенцијал за раст
• О ТАЈНАМА УСПEХА СВEТСКИХ МИЛИOНEРА И БИЗНИСМEНА: Три кључне ствари за успех
• Следећи број Економетра излази 5. фебруара 2019.