Za 10,6% veći operativni rezultat Erste Grupe u prvoj polovini 2024. godine

Sa predstavljanja polugodišnjih rezultata poslovanja Erste Grupe u Beču (Foto: Erste Grupa)

Sa predstavljanja polugodišnjih rezultata poslovanja Erste Grupe u Beču (Foto: Erste Grupa)

  • Koeficijent problematičnih kredita (NPL) ostaje na niskom nivou (2,4%)
  • Koeficijent kapitala CET1 iznosi 15,5%
  • Snažan porast obima novoodobrenih održivih kredita u korporativnom segmentu
  • Broj planova štednje u hartijama od vrednosti veći za četvrtinu u odnosu na isti period prethodne godine
  • Dividenda od 3,00 evra po akciji predložena za 2024. godinu

Erste Group Bank AG zabeležila je operativni rezultat od 2,97 milijardi evra u prvih šest meseci 2024. godine, što je porast za 10,6% u odnosu na isti period prethodne godine. Ovi rezultati odraz su pozitivnih kretanja osnovnih prihoda, kao i znatno bržeg rasta operativnih prihoda (+7,0%) u odnosu na operativne rashode (+3,1%). Koeficijent troškova i prihoda se shodno tome poboljšao sa 47,9% na 46,1%. Koeficijent kapitala CET1 (konačni) iznosio je 15,5% (decembar 2023: 15,7%). Porast su zabeležili kako obim kredita (+1,7%) tako i depoziti klijenata (+3,2%) tokom prve polovine 2024. godine. Obim novoodobrenih održivih kredita u korporativnom segmentu udvostručio se na međugodišnjem nivou i dostigao 2,1 milijardu evra. U odnosu na jun 2023. godine, broj planova štednje u hartijama od vrednosti povećao se za 23% i iznosio je 1,3 miliona. Neto dobit za prvu polovinu 2024. godine iznosila je 1,63 milijarde evra (prva polovina 2023: 1,49 milijardi evra). Upravni odbor Erste Grupe nastaviće svoju ustaljenu politiku dividendi predlaganjem dividende od 3,00 evra po akciji za finansijsku 2024. godinu, navodi se u saopštenju te bankarske grupacije od 2. avgusta 2024.

Kako je izjavio Peter Bosek, predsednik Izvršnog odbora Erste Grupe, rezultati za prvu polovinu 2024. godine potvrđuju uspešan put bankarske grupe u Austriji i regionu Centralne i Istočne Evrope. “Finansiranje energetske tranzicije i digitalne transformacije u Evropi zahteva snažne banke koje, kroz saradnju sa državnim institucijama i privredom, aktivno doprinose napretku u tom pravcu. Želimo da naša uloga u tome bude još veća u budućnosti. Naši odlični rezultati pružaju dobru osnovu za to“, rekao je Bosek.

„Rezultati koje smo postigli u prvih šest meseci ove godine odraz su rasta naših glavnih pokretača prihoda, kao i našeg uspešnog upravljanja rizicima i troškovima. Uz stabilno ekonomsko okruženje u našem regionu, ovi rezultati nam omogućavaju da prognozu revidiramo naviše za celu godinu i da predložimo dividendu od tri evra za tekuću finansijsku godinu,“ izjavio je Štefan Dorfler, izvršni finansijski direktor Erste Grupe.

Finansijski rezultati za period od januara do juna 2024. godine porede se sa rezultatima za period od januara do juna 2023. godine, a stavke bilansa stanja od 30. juna 2024. godine sa stavkama od 31. decembra 2023. godine.

Porast prihoda baziran na većem obimu kredita i povoljnim tržišnim kamatnim stopama

Neto prihod od kamata se povećao na 3.687 miliona EUR (+3,5%; 3.561 miliona EUR), na svim ključnim tržištima izuzev Austrije, na bazi viših tržišnih kamatnih stopa u evrozoni i većeg obima kredita. Neto prihod od naknada i provizija porastao je na 1.423 miliona EUR (+11,6%; 1.275 miliona EUR). Rast je zabeležen na svim ključnim tržištima, najviše u upravljanju sredstvima i uslugama platnog prometa. Neto rezultat od trgovanja je opao na 137 miliona EUR (270 miliona EUR); stavka dobici/gubici od finansijskih instrumenata po fer vrednosti kroz bilans uspeha porasla je na 111 miliona EUR (-64 miliona EUR). Kretanje ove dve stavke uglavnom se moglo pripisati efektima valuacije. Operativni prihodi su porasli na 5.522 miliona EUR (+7,0%; 5.161 miliona EUR).

Operativni rezultat veći za 10,6% i iznosi 2,97 milijardi evra

Opšti administrativni rashodi porasli su na 2.548 miliona EUR (+3,1%; 2.472 miliona EUR). Rashodi za zaposlene povećali su se na 1.534 miliona EUR (+5,1%; 1.459 miliona EUR) zbog povećanja zarada. Ostali administrativni rashodi povećali su se na 745 miliona EUR (+0,9%; 738 miliona EUR). Dok su uplate u programe osiguranja depozita koje su uključene u ostale administrativne rashode – i već unapred proknjižene za celu 2024. godinu –  opale na 69 miliona EUR (114 miliona EUR), rashodi za IT su porasli na 301 milion EUR (265 miliona EUR). Amortizacija i depresijacija iznosile su 270 miliona EUR (-1,9%; 275 miliona EUR). Generalno gledano, operativni rezultat je znatno porastao na 2.974 miliona EUR (+10,6%; 2.689 miliona EUR), a koeficijent troškova i prihoda se poboljšao i iznosio 46,1% (47,9%).

Koeficijent problematičnih kredita (NPL) ostaje na niskom nivou od 2,4%

Neto ispravke vrednosti finansijskih instrumenata („troškovi rizika“) iznosile su -126 miliona EUR ili 12 baznih poena prosečnih bruto kredita odobrenih klijentima (29 miliona EUR ili 3 bazna poena). Izdvajanja za rezervisanja po kreditima i potraživanjima zabeležena su prvenstveno u Austriji i Rumuniji. Zabeleženi su pozitivni doprinosi prihoda od naplate već otpisanih kredita, najviše u Austriji. Koeficijent problematičnih kredita (NPL) na osnovu bruto kredita klijentima zabeležio je neznatan porast i iznosio 2,4% (2,3%). Koeficijent pokrivenosti problematičnih kredita (isključujući sredstva obezbeđenja) opao je na 80,6% (85,1%).

Bolji krajnji učinak odraz je snažnog operativnog rezultata

Ostali operativni rezultat iznosio je -254 miliona EUR (-283 miliona EUR). U njega je uključeno izdvajanje u iznosu od 90 miliona EUR za rezervisanje po osnovu međubankarskog oslobađanja u skladu s članom 6. stav 1. podstav 28. (druga rečenica) austrijskog Zakona o PDV-u. To oslobađanje Evropski sud pravde ili Komisija EU mogli bi klasifikovati kao pomoć koja nije u skladu sa pravom EU i stoga će možda morati da bude refundirano. Rashodi za godišnje uplate u fondove za restrukturiranje banaka, koji su već uključeni u ovu stavku za celu 2024. godinu, zabeležili su značajan pad na 28 miliona EUR (114 miliona EUR), jer u evrozoni 2024. godine neće biti naplaćene redovne godišnje uplate. Dažbine na bankarsko poslovanje u ovom trenutku plaćaju se na četiri ključna tržišta. One iznose 134 miliona EUR (121 milion EUR) i utiču na ostali operativni rezultat. Od toga, 96 miliona EUR (101 milion EUR) naplaćeno je u Mađarskoj. U Austriji, porez na bankarsko poslovanje iznosio je 20 miliona EUR (20 miliona EUR), u Rumuniji 18 miliona EUR (novouveden 2024. godine). Porez na bankarsko poslovanje u Slovačkoj od 46 miliona EUR direktno je proknjižen u okviru stavke poreza na dobit.

Porezi na dobit iznosili su 531 milion EUR (439 miliona EUR). Pad dela dobiti koji pripada manjinskim udelima na 431 milion EUR (508 miliona EUR) bio je posledica nižih doprinosa štedionica. Neto rezultat koji pripada vlasnicima matičnog preduzeća („neto dobit“) porastao je na 1.629 miliona EUR (1.490 miliona EUR) na bazi snažnog operativnog rezultata i boljeg ostalog operativnog rezultata.

Skroman porast obima kredita i depozita

Ukupan kapital bez instrumenata dodatnog osnovnog kapitala (AT1) porastao je na 26,3 milijarde EUR (26,1 milijarda EUR). Nakon regulatornih umanjenja i filtriranja u skladu s Uredbom o kapitalnim zahtevima (CRR), osnovni akcijski kapital (CET1, konačni) iznosio je 23,7 milijardi EUR (22,9 milijardi EUR), a ukupna sopstvena sredstva (konačna) 30,1 milijardu EUR (29,1 milijarda EUR). Periodična dobit za prvu polovinu godine uključena je u gore navedene iznose. Ukupni rizik (rizična aktiva uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik, CRR, konačni) porastao je na 153,2 milijarde EUR (146,5 milijardi EUR). Koeficijent kapitala CET1 (konačni) iznosio je 15,5% (15,7%), a koeficijent ukupnog kapitala 19,6% (19,9%).

Bilansna suma se povećala na 344,1 milijardu EUR (+2,1%; 337,2 milijarde EUR). Na strani aktive, gotovina i gotovinska salda opali su na 26,2 milijarde EUR (36,7 milijardi EUR), dok su krediti i potraživanja odobreni kreditnim institucijama porasli – najviše u Austriji i Češkoj Republici – na 35,0 milijardi EUR (21,4 milijarde EUR). Krediti i potraživanja dati klijentima porasli su na 211,3 milijarde EUR (+1,7%; 207,8 milijardi EUR). Na strani pasive, depoziti banaka zabeležili su pad na 17,5 milijardi EUR (22,9 milijardi EUR). Depoziti klijenata su porasli – najviše u Češkoj Republici i Austriji – na 240,2 milijarde EUR (+3,2%; 232,8 milijardi EUR). Koeficijent kredita i depozita iznosio je 87,9% (89,3%).

Prognoza za 2024. godinu

Nakon dobrih trendova poslovanja u prvoj polovini godine, Erste Grupa je svoju prognozu revidirala naviše. Erste Grupa sada očekuje da će 2024. godine ostvariti prinos na materijalni kapital (ROTE) od preko 15%, generalno stabilan operativni rezultat, i posledično, koeficijent troškova i prihoda i dalje ispod 50%.

Ekonomisti očekuju da će ključna tržišta Erste Grupe 2024. godine zabeležiti viši realni rast BDP-a. Očekuje se da će inflatorni pritisci 2024. godine nastaviti da se kreću silaznom putanjom. Kontinuirano snažna tržišta rada trebalo bi da podrže ekonomski učinak na svim tržištima Erste Grupe. Bilansi tekućih transakcija trebalo bi da ostanu na održivom nivou u većini zemalja, dok bi fiskalni deficiti trebalo da nastave da se kreću u pravcu konsolidacije. Očekuje se da će odnos javnog duga i BDP-a na svim tržištima Erste Grupe ostati generalno stabilan, a samim tim i znatno ispod proseka u evrozoni.

U ovom ekonomskom kontekstu, Erste Grupa očekuje neto rast kredita za oko 5%. Poslovanje sa stanovništvom i korporativnim klijentima trebalo bi da na svim tržištima doprinese ostvarenju tog cilja. Na osnovu  navedenih makroekonomskih pokazatelja, troškovi rizika bi trebalo da 2024. godine ostanu na niskom nivou. Premda je teško dati preciznu prognozu u uslovima aktuelnih niskih troškova rizika, s obzirom na kretanja u prvoj polovini godine, Erste Grupa procenjuje da će se 2024. godine troškovi rizika kretati ispod 20 baznih poena (umesto ispod 25 baznih poena kao što je prvobitno pretpostavljeno) prosečnih bruto kredita klijentima.

Očekuje se da će koeficijent kapitala CET1 ostati snažan i obezbediti bolji prinos na kapital i/ili fleksibilnost u pogledu spajanja i pripajanja (M&A), uprkos tome što Erste Grupa trenutno realizuje otkup akcija u iznosu od 500 miliona EUR u 2024. godini.

Podelite ovaj tekst:

Vesti

Kursna lista

15 godina sa vama

https://www.nirapress.com/wp-content/uploads/2016/01/biznis-magazin.jpg

BRANIMIR JOVANOVIĆ: Motori rasta u 2022. biće Kina, Amerika i EU

Inflacija je trenutno verovatno najveća nepoznanica u globalnoj ekonomiji. Početkom ove godine je po...

Read More

UVOD U BIZNIS: Varljiva 2022. godina, a i ostale

Sa koliko smo samo optimizma ulazili u 2021. godinu, ceo svet, pa i naš deo Evrope?! A tek mi?! Srbi...

Read More

DA LI SU SE DŽEK DORSI I TVITER RASTALI PRERANO ILI PREKASNO: Cvrkut o cvrkutu

Vest godine iz esnafa tehnoloških kompanija kojima je tokom minulih 12 meseci posvećivana pažnja već...

Read More
https://www.nirapress.com/wp-content/uploads/2016/01/ekonometar.jpg

ПРЕДУЗЕТНИЧКИ ИЗАЗОВИ ЧЕТИРИ ТУРИСТИЧКА ВОДИЧА: „Црна овца“ и 120 тона сладоледа

Пре шест година су Зоран Јевтовић и његова три пријатеља започели посао којим се никада раније нису...

Read More

УПОЗОРЕЊА КЛИМАТОЛОГА И УЛОГА СЕКТОРА МСП: Берлин као Рим, а Шпанија као Јужна Сахара?

Ситуација је критична – гласила је једна од порука професорке, климатолога Лучке Кајфеж Богатај са У...

Read More

БЕТА–КОРН: Најекономичнији огрев расте на њиви

Пелети од сламе све су популарније гориво међу потрошачима. Главне препреке већoj производњи овог ог...

Read More