“Za razliku od prethodnih godina kad su javni rashodi uglavnom povećavani jednokratno, ovaj put se rebalansom predviđaju i velike rashodne mere koje su trajne. Vanredno povećanje penzija i poljoprivrednih subvencija predstavljaju stečeno pravo koje će nastaviti da dugoročno opterećuje javne finansije Srbije i nakon završetka 2023. godine. S tim u vezi, Vlada se u dogovoru s MMF-om zvanično obavezala da će ove trajne rashode da kompenzuje drugim trajnim merama fiskalne politike. Konkretna mera koja je dogovorena i koja se uvodi ovim rebalansom je vanredno povećanje akcizne stope na sve akcizne proizvode od 8% koje će stupiti na snagu od oktobra 2023. godine”, navodi se u oceni Predloga rebalansa republičkog budžeta koju je objavio Fiskalni savet Republike Srbije 4. septembra.
U Rezimeu Fiskalnog saveta se ističe da se nove rashodne mere neće finansirati samo zaduživanjem zemlje već i povećanjem poreza. “Povećanje određenih javnih rashoda krajem godine rebalansom budžeta postala je već uobičajena praksa u Srbiji. Na primer, prošle godine se najveći deo vanrednog povećanja budžetskih rashoda odnosio na pokrivanje gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora (Srbijagas i EPS). Međutim, nove ekonomske mere koje donosi rebalans nisu primerene ekonomskim problemima s kojima se suočava Srbija. Kao što smo pomenuli, glavni makroekonomski izazovi s kojima se Srbija suočava u 2023. jesu visoka inflacija i nizak privredni rast”, navodi se u dokumentu Fiskalnog saveta.
“Poseban problem s visokom inflacijom je to što su najviše poskupeli hrana i energija. Ovakva struktura inflacije naročito ugrožava najsiromašnije građane Srbije
koji na ove proizvode izdvajaju najveći deo svojih prihoda. Stoga bi u takvim okolnostima bilo opravdano da Vlada svoje ekonomske politike vodi u smeru što veće podrške građanima koji su objektivno socijalno ugroženi, kao i da, po mogućnosti, sprovodi mere za podsticaj privrednog rasta (što bi na primer moglo da bude određeno poresko rasterećenje). Međutim, mere koje donosi rebalans ni izbliza nisu tako usmerene, a u nekim slučajevima su čak i konraproduktivne”, navodi se u Rezimeu ocene rebalansa budžeta.
Kao loš portez republičkih vlasti Fiskalni savet vidi podelu novca svim građanima određenog uzrasta (i to iz zaduživanja). “Ne samo što je po definiciji rasipna i loše targetirana socijalna politika, već ona ekonomski deluje inflantorno. Zbog toga je njen krajnji uticaj na socijalno najugroženije segmente stanovništva, u najmanju ruku upitan. Slično se može reći i za predviđeno povećanje akciza. Ono ne samo što po svojoj prirodi ima recesivan
uticaj na privredu, već i neposredno dovodi do rasta cena – što onda direktno smanjuje životni standard građana Srbije”, navodi Fiskalni savet u ovom dokumentu.
Kao zabrinjavajući podatak, Fiskalni savet navodi pad naplate PDV-a, jer to može da nagovesti ozbiljne strukturne probleme u funkcionisanju Poreske uprave. “Jedina značajnija stavka javnih prihoda koja je rebalansom umanjena u odnosu na prvobitni budžetski plan je naplata PDV- a – i to za preko 40 mlrd dinara. Razlog za ovu promenu je niska naplata PDV-a od početka 2023. godine. Ovaj pad naročito iznenađuje uzimajući u obzir da je u 2023. inflacija premašila očekivanja, što utiče na povećanja naplate PDV-a u odnosu na plan. Dakle, za dati nivo potrošnje, poreska administracija Srbije ove godine nije uspela da naplati
isti iznos PDV prihoda kao u prethodnih nekoliko godina” navodi Fiskalni savet i podseća na svoja ranija upozorenja da već više godina traje osipanje ljudskih kapaciteta u Poreskoj upravi.
“Zbog toga poreska administracija očigledno više nije u stanju da se jednako efikasno izbori sa pokušajima PDV utaja kao u prethodnim godinama (koje su sad verovatno bile dodatno izražene u uslovima privrednog usporavanja). Broj poreskih inspektora i zaposlenih u administraciji Poreske uprave daleko je manji u odnosu na uporedive države, s lošijom starosnom strukturom i tendencijom stalnog pogoršavanja. Zbog toga pad u naplati PDV- a u 2023. predstavlja jasno upozorenje i poziv Vladi da se napokon uhvati u koštac s ovim problemom, tj. da ojača ljudske resurse kojima raspolaže Poreska uprava, jer je to jedna od najvažnijih institucija za uspešno funkcionisanje čitavog sistema javnih finansija”, konstatuje Fiskalni savet.
Prema oceni ekspertskog tima Fiskalnog saveta, predloženi rabalans pati od manjka transparentnosti. “Kao i u prethodnim godinama ni novi rebalans ne donosi potrebna objašnjenja za važne promene u strukturi budžetskih rashoda. Na primer, nije objašnjeno zašto se transferi Gradu Beogradu za izgradnju metroa smanjuju čak za osam puta u odnosu na prvobitni budžetski plan (s 30 na 4 mlrd dinara). Nije naveden ni razlog zbog kog se državni rashodi za ekproprijaciju smanjuju za oko 30% (s 18,6 na 13,2 mlrd dinara), tj. koji konkretno projekti kasne i zbog čega. S druge strane, nije obrazloženo zašto su troškovi izgradnje sportskih stadiona sad porasli za oko 5 mlrd. Ostao je nerazjašnjen rast subvencija putarskim preduzećima od 60% (s nepunih 20 na gotovo 32 mlrd dinara). To bi trebalo objasniti naročito imajući u vidu da su na probleme u poslovanju ovih preduzeća ranije ukazivali i pojedini predstavnici Vlade (bivše Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i
infrastrukture)” navodi se u dokumentu Fiskalnog saveta.
Fiskalni savet je podsetio da rebalans budžeta za ovu godinu predviđa umereno smanjenje budžetskog deficita sa 3,3 na 2,8 odsto bruto društvenog proizvoda, ali ističe i da su vanrednim i arbitrarnim povećanjem penzija prekršena zakonski definisana fiskalna pravila, što je veoma opasno. Naglašava se da su penzije ubedljivo najveći budžetski rashod i zbog toga je njihova usklađenost s mogućnošću privrede da ih finansira ključna za održivost čitavih javnih finansija.
Kako se navodi, dobra strana je to što se osnovni fiskalni tokovi ipak nisu otrgli kontroli. Ističe se da je planirani budžetski deficit od 2,8 odsto BDP nesporno visok, jer je ciljani fiskalni deficit niži od jedan odsto, ali da se objektivno gledano deficit ne može oceniti kao alarmantan.
Dodaje se da će deficit voditi povećanju javnog duga u 2023. od skoro dve milijarde evra, što jeste loše, ali će BDP u evrima, zbog visoke inflacije i stabilnog deviznog kursa u ovoj godini beležiti brži rast, te se učešće javnog duga u odnosu na BDP neće povećati čak ni sa velikim deficitom. “Ove godine deficit je mogao da bude smanjen sa 3,3 na 1,5 odsto, a time bi se smanjilo zaduživanje zemlje za oko 1,3 milijarde evra u odnosu na budžetski plan”, navodi se, pored ostalog, u oceni Fiskalnog saveta.
