Suština revizorskog izveštaja jeste da pruži uvid u stanje u kompaniji, jer je reč o firmama koje su na berzi, a brojni akcionari ne znaju kako menadžment vodi poslove. A kod nas je, često, vlasnik preduzeća jedan čovek, pa on dobro zna šta mu se dešava u firmi i tu se gubi svrha revizorskog izveštaja

Međunarodna revizorska kuća KPMG otvorila je svoje odeljenje u Srbiji još 1996. godine. Logično, nedavno su proslavili deset godina rada. S obzirom na to da su u samo jednoj deceniji funkcionisali, praktično, u dva sistema, Nina Bulatović, sadašnja direktorka KPMG u Srbiji i Crnoj Gori, ističe u razgovoru za Magazin Biznis, da je doista reč o dva perioda – do 2000. godine i od tada do sada.

– Praktično, postoje dva paralelna razvoja u našem ekonomskom okruženju. Prošlih pet godina doživljavamo kao godine kada smo počeli da radimo naš pravi posao, a pre toga je bilo simuliranje. Došlo je mnogo novih investitora i doneli su drugačiju korporativnu kulturu, drugačije sagledavanje profesije. Pre 2000. godine dolazili su nam klijenti koji su imali neka predstavništva ovde. Pravi posao i za ekonomiju i za nas počeo je kada su krenule investicije. Klijenti sada drugačije vrednuju naše usluge. Nije u pitanju samo zakonska obaveza, jer moraju da imaju reviziju, već činjenica da se uklapamo u norme tržišnog poslovanja – kaže gospođa Bulatović.

Ali, naša sagovornica ističe da je korak unazad bio način na koji su uvedeni međunarodni računovodstveni standardi u Srbiji. Zakonodavci su u slučaju primene međunarodnih računovodstvenih standarda bili nepotrebno revnosni.

– Zakonodavstvo je odlučilo da moramo da usvajamo te standarde, i to 2003. godine banke a preduzeća 2004. godine, iako ne postoji ni jedno telo koje je formirano da pomogne računovođama. Taj posao, ipak, ne može da se uradi preko noći. Pripreme su kod nas trajale samo šest meseci, dok se Zapadna Evropa, na primer, priprema pet godina za uvođenje takvih standarda. Kakvi god da su bili naši lokalni standardi, činjenica je da smo imali relativno obučen kadar koji je znao standarde u dovoljnoj meri. Imali smo sigurnost da računovođe to poznaju. Novi međunarodni standardi su kompleksni, teško primenjivi na naše okolnosti, jer su primereni tržištima u kojima postoji aktivno učešće berze, što kod nas ne postoji. Mi nismo imali dovoljno prostora da se ti ljudi obuče, nemamo ni tela koja su zadužena da se bave tumačenjima kako bi se tačno znalo šta proizlazi iz standarda. U okviru KPMG mi imamo, na globalnom i regionalnom nivou, timove ljudi koji tumače međunarodne računovodstvene standarde, ali kod mnogih koji se bave revizijom u Srbiji tako nešto ne postoji. Ili, na primer, prethodni zakon o računovodstvu i reviziji predviđao je postojanje komore, ali to telo nikada nije zaživelo. Ipak, ukupno posmatrano u ekonomiji Srbije, mora se priznati da se promene nabolje dešavaju i da se postepeno ide napred.

KPMG ukratko

Za deset godina poslovanja na tržištu Srbije i Crne Gore, jedna od četiri vodeće konsultantsko-računovodstvene firme u svetu KPMG, uslužila je više od 500 klijenata, a u proteklih pet godina je značajno uvećala prihode i razvila poslovanje. Primena svetskih standarda u poslovanju, velika ulaganja u profesionalno usavršavanje mladih kadrova i stručno znanje učinili su da je KPMG za deset godina postojanja na našem tržištu stekao uvid u funkcionisanje celokupne privrede.

KPMG sa 130 godina iskustva u ovoj oblasti može da se pohvali bruto prihodom od 15,7 milijardi dolara u 2005. godini. Ova kuća posluje u 750 gradova u 148 zemalja širom sveta i zapošljava oko 104.000 ljudi.

Vi imate velike klijente. Kako biste ocenili privredu, iz ugla revizora?

– Naša uloga jeste da akcionarima pružimo uverenje da je rukovodstvo pravilno upravljalo kompanijom. Ali, bez obzira na to, mi svakako moramo da znamo poziciju klijenta na tržištu. Teško je reći da su svi naši klijenti reprezentativni uzorak, jer su to, uglavnom, privatizovane firme i strane kompanije. Razvoj srpske privrede do sada, na žalost, sporo ide, ali neki naši klijenti veoma uspešno posluju. Da li su oni dovoljni da promene stanje u ekonomiji? Ne verujem. Izvesno je da promena ima, da se nešto može uraditi, ali to još nije dovoljno.

Komora je neophodna

– Sama činjenica da, kao profesija, nemamo regulatorno telo, dovoljno govori o uređenosti tržišta. Mi to moramo imati i nadam se da ćemo napraviti komoru kao regulatorno telo. Velike revizorske kuće su u tom smislu u prednosti. Na primer, KPMG ima metodologiju, odgovarajuće propise, imamo internu kontrolu, pa sve članice KPMG internešnel znaju pravila ponašanja. Ali, da bi svi imali pravila, potrebno je da postoji komora kao regulatorno telo – kaže Nina Bulatović.

Bilo je pritužbi da su veliki iznosi za usluge revizora?

– U Srbiji imamo četiri velike revizorske kuće: Dilojt, Ernst i Jang, Prajsvoterhaus kupers i KPMG. Ta “velika četvorka” čini bazu, ali ima i mnogo domaćih firmi koje se bave malim i srednjim preduzećima. Razume se da postoji razlika u proizvodu koji se pruža. Mi imamo metodologiju koju koristi KPMG svuda u svetu. To znači da imamo i velika ulaganja. Ako se sa tog stanovišta posmatra, onda je jasno da veliki i mali nemaju iste troškove. Mi smatramo da ta usluga u Srbiji mora biti na nivou kakav pruža KPMG bilo gde u svetu. Tako da se ne svodi sve na cenu revizorskog izveštaja. A tu je već problem zakonodavstva koje je regulisalo da revizorski izveštaj treba da imaju i velike i male firme. Šta, na primer, ako imate društvo sa ograničenom odgovornošću – d.o.o koje ima jednog vlasnika?! Suština revizorskog izveštaja jeste da je namenjen akcionarima, da oni imaju uvid u stanje u kompaniji, jer je reč o firmama koje su na berzi, koje imaju brojne akcionare a koji nemaju nikakvu dodirnu tačku sa menadžmentom, odnosno sa onim ko vodi poslove. A u slučaju gde je vlasnik preduzeća jedan čovek, pa, on dobro zna šta mu se dešava u firmi. Stoga se tu gubi svrha revizorskog izveštaja. Jer, suština revizorskog izveštaja je u vlasništvu. Da svi vlasnici imaju uvid u realno stanje i poslovanje firme.

Partije bez izveštaja

Kako tumačite okolnost da su političke partije ostale bez revizorskih izveštaja, iako su imale zakonsku obavezu da ih podnesu?

– U slučaju političkih partija ostaje pitanje da li su se ogrešile o zakon ili ne. Jer, postoje dva zakona koja regulišu istu materiju. Leks specijalis koji govori o finansiranju partija, zaista sadrži odredbu da partije moraju da imaju mišljenje ovlašćenog revizora. Ali, po zakonu o reviziji i računovodstvu, izveštaj nije potreban. Tako da je to sukob dva zakona koji se okončao tako što, ipak, nije bilo revizorskih izveštaja o poslovanju političkih partija.

 Da li je kod nas ta “meta” pogođena?

– Na žalost, nije. Čak je i Svetska banka u svojim izveštajima predlagala da nije potrebno primeniti međunarodne računovodstvene standarde za sve. Primena je trebalo da se, pre svega, odnosi na velika preduzeća, na ona koja su na berzi, na banke i osiguranja. Za njih treba da važe međunarodni računovodstveni standardi. Svi ostali treba da naprave svoje lokalne standarde, prihvatljive, koji odražavaju realnost i naročito standarde koje može da prati postojeća računovodstvena profesija, odnosno računovođe koji znaju posao. Međutim, to nije uvaženo i obaveza je ostala. Tako smo dobili primenu standarda koje svako primenjuje na svoj način.

Ali, istini za volju, moram priznati da ne treba zanemariti činjenicu da, kada se donosi zakon, on treba pozitivno da deluje u pravcu poboljšanja.

R. Nikolić