Podrška građana suzbijanju sive ekonomije najveća je u poslednje tri godine i dostigla je rekordnih 94 odsto, dok 60 odsto smatra da je država odlučna da se izbori sa tim problemom, pokazalo je istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), o stavovima građana o sivoj ekonomiji, koje je u februaru realizovao Ipsos strategic marketing.
Dragana Marković, Ana Brnabić, Dragan Penezić i Vojislav Mihailović
Da je obim sive zone smanjen u poslednjih godinu dana misli oko polovine ispitanika i vrlo dobro prepoznaju da su Poreska uprava i druge inspekcije odgovorne za suzbijanje sive ekonomije, ali problem ostaje nepoverenje u sistem otkrivanja i sankcionisanja rada mimo propisa. Dve trećine građana ocenjuje da država ne kažnjava adekvatno poslovanje u sivom.
”Aktivnosti koje smo pokrenuli u decembru 2014., kada smo započeli izradu Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije daju efekte i pokazali smo zašto je važno raditi sistemski i u partnerstvu sa privredom i građanima. Primena Zakona o inspekcijskom nadzoru beleži odlične rezultate, jer imamo skok od 15 odsto novoregistrovanih firmi, kao i smanjenje broja preduzeća, koja su se odjavila i prešla u sive tokove za devet odsto, rekla je Ana Brnabić, ministarka državne uprave i lokalne samouprave, na predstavljanju istraživanja, 23. marta.
Rezultati istraživanja su pokazali da građani nedovoljno prepoznaju svoju ulogu u suzbijanju sive ekonomije i 66 odsto njih ističe da nije spremno da prijavi poslodavca, koji zapošljava na crno, zbog straha da ne izgube posao. Pred toga, 80 odsto ispitanika ne bi prijavilo radnju ili kafić, u kojima ne dobiju fiskalni račun, jer im nije potreban, ne žele da se raspravljaju ili smatraju da država o tome treba da vodi računa.
Smanjen je broj građana koji nikada ne traže račun, sa 50 na 29 odsto, dok izazov ostaje kupovina na crno, s obzirom na to da 20 odsto građana ponekad kupuje akciznu robu (kafu, rezani duvan, alkoholna pića, cigarete i benzin) na nelegalnim mestima za prodaju.
”Privreda očekuje unapređenje inspekcijskog nadzora i bolju koordinaciju inspekcija, rešavanje problema parafiskalnih nameta i efikasniji rad tužilaštva, koje je bitan faktor u suzbijanju sive ekonomije. Posebno je važna borba protiv nelegalne trgovine i šverca akciznih proizvoda, jer se iz akciza finansira gotovo 30 odsto državnog budžeta”, rekao je Dragan Penezić, menadžer za saradnju s Vladom kompanije BAT (British American Tabbaco), članice NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju.
S obzirom da je početak godine, dobra vest je da čak 40 odsto građana zna da je 2017. proglašena za Godinu borbe protiv sive ekonomije i očekuje se da će svaki drugi građanin Srbije učestvovati u nagradnoj igri „Uzmi račun i pobedi“.
Da kampanja i nagradna igra daju odlične rezultate pokazuje i analiza Poreske uprave, prema kojoj je promet evidentiran preko fiskalnih kasa u januaru 2017. u odnosu na isti period prošle godine, kod malih obveznika povećan skoro 30 odsto, što je veoma značajno imajući u vidu da su kupci kod malih privrednih subjekata pretežno građani i da je tu siva ekonomija najzastupljenija.
Najznačajniji pomak kod malih obveznika, zabeležen je u trgovini na malo i popravci motornih vozila, gde je promet veći za 837,5 miliona dinara ili 41 odsto.
Značajno više su promet evidentirali i u sektorima nekretnina (59 odsto), informisanja i komunikacija (41 odsto), administrativnim delatnostima (28 odsto), građevinarstvu (21,5 odsto), uslugama smeštaja i ishrane (12 odsto).
Ovi rezultati ukazuju na veliki uticaj smanjenja sive ekonomije i porasta discipline u evidentiranju prometa i izdavanja fiskalnih računa, što Poreska uprava smatra direktnim efektom kampanje i nagradne igre.
Indirektni efekat, ali podjednako važan, je stvaranje ambijenta u društvu koji pogoduje sprovođenju reformi iz Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije.
”Rezultat koji pokazuje rast evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa ne bi bio postignut da građani nisu insistirali na dobijanju računa. Širenje svesti o značaju dobrovoljnog poštovanja propisa i edukacija poreskih obveznika, kao i motivacija koju pružaju aktivnosti, poput nagradne igre, su ključni alati za podizanje opšteg nivoa poreskog morala”, rekla je Dragana Marković direktorka Poreske uprave.
U nagradnoj igri „Uzmi račun i pobedi“ do sada je poslato 66 miliona fiskalnih računa i slipova minimalne vrednosti 5,2 milijarde dinara. Prema procenama organizatora, koje u vidu imaju različite poreske stope, učešće slipova i za osnovu uzimaju iznos na računima od 100 dinara, do sada se na ime PDV-a u republički budžet slilo najmanje 7,1 miliona evra.
