Трговинска размена са земљама региона расте, али заједничке кооперације малих и средњих предузећа и заједнички наступи на страним тржиштима су реткост. Улазак у систем великих добављача за МСП сектор је скуп, а често не могу ни да испуне све услове, посебно у количинама које треба пласирати
СФРЈ се распала, али се привредна сарадња наставља, са мање или више успеха
Мала фирма Дигител, са седиштем у Горњем Милановцу и производњом у Чачку, која ствара практична решења за повезивање електричних уређаја и производи утичнице „надохват руке“ погодне за канцеларије, сарађује са многим компанијама из региона, а један од значајних партнера је и Тапо дизајн из Хрватске. Управо сарадња ове две фирме прави је пример како мала и средња предузећа могу да сарађују на обострану корист, а да није у питању само трговина. Наиме, Дигител производи утичнице док Тапо дизајн производи подизне столове у које се уграђују утичнице произведене у Чачку. Тако завршен производ Тапо дизајн продаје на трећим тржиштима. Ту се, међутим, сарадња не зауставља.
– Имамо намеру да помажемо продају пословног партнера из Хрватске на тржишту Србије, јер они немају могућност да развију директно продајну мрежу и пронађу купце на српском тржишту. Наши производи су компатибилни и зато је сарадња могућа – каже Дејан Савић, директор фирме Дигител.
Ова мала српска фирма партнере има и у Македонији, Црној Гори и другим суседним земљама. До краја ове године планирају да произведу око 30.000 уређаја и остваре промет нешто већи од милион евра.
До сарадње се не долази лако
Савић каже да је тешко пласирати робу на далека тржишта.
– Логично је да најпре кренемо од најближих земаља, али у Дигителу настојимо да и са другим државама успоставимо сарадњу. Ослањање на западне државе у региону, Словенију и Хрватску које су већ у Европској унији, добро је за нашу привреду јер преко њих можемо лакше да приступимо тржишту ЕУ, каже Савић за Економетар.
Он објашњава да у Хрватској, нажалост, сарађују само са поменутом фирмом.
– Са фирмама у Хрватској није лако сарађивати пошто је, генерално, утисак који имају и пословни партнери у другим областима, да тамошњи купци не воле да пазаре производе из Србије, али желе да их нама продају. Изузев пословних људи који су оријентисани на посао и немају такав проблем – додаје Савић.
Према његовим очекивањима, обим посла који имају у региону требало би да се повећава наредних година. Међутим, највећи проблем су политичке препреке које често негативно утичу на испоруку робе на тржиште Хрватске. У последње време било је таквих проблема, па је роба стајала на граници.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- Процена штета путем апликације
- Подршка развоју пољопривреде
- Нови кампус Интернационалне школе у Београду
- Бритaнци зaинтeрeсoвaни зa улaгaњa у Србиjи
- EНTOНИ J. MEJO И НATAН НOИРA: ЊИХOВO ВРEME (2): Како су прeдузeтници постали мaгoви мaркeтингa
- Следећи број Економетра излази 3. јула 2018.
