Za nju radi 1.300 ljudi. Snabdeva gasom i strujom 1,7 miliona potrošača širom Kanade i Amerike. Biznis joj je vredan dve milijarde dolara. Nekoliko puta je proglašena za poslovnu ženu Kanade. Posao vodi sa strašću i veruje u sudbinu

Rebeka Mekdonald

Ubavka Mitić, danas Rebeka Mekdonald, u 22. godini stigla je u Kanadu, pre nešto više od trideset godina. Nije imala plan da stvori veliki biznis. Udala se za Pirsona Mekdonalda i sa njim ima dvoje dece. Danas za nju radi 1.300 ljudi. Biznis joj je vredan dve milijarde dolara. Njena kompanija snabdeva gasom i strujom milion i sedam stotina potrošača širom Kanade i Amerike. Nekoliko puta je proglašena za poslovnu ženu Kanade. Rebeka Mekdonald je najbogatija Srpkinja na svetu. Svoj uspeh ne gleda kroz dolar – već kroz svoju decu. Veruje u sudbinu i smatra da je njena sudbina bila da dođe u Kanadu i da uđe u ovaj biznis.

– Odrasla sam u Jugoslaviji, uz vrlo stroge roditelje. Završila sam Prvu beogradsku gimnaziju i upisala medicinu, ne zato što sam medicinu volela, već zato što su tata i mama to želeli. Sa 22 godine sam pobegla u Kanadu. U to vreme je bilo lako dobiti vizu za Kanadu. Ta zemlja je bila dovoljno daleko od tate i mame, od Jugoslavije, od Evrope. Mislila sam da je Kanada zemlja potencijala. Tada sam bila relativno mlada, ali sam definitivno odlučila da sam sa životom u Jugoslaviji završila i nikada nisam pomišljala da ću se u Jugoslaviju vratiti. Zato nikada nisam imala nostalgiju, želju za povratkom. Kada donesem neku odluku, ja sam totalno fokusirana na nju, ništa ne može da me spreči u njenom sprovođenju.

Savet

Šta savetujete našim ljudima koji imaju malu ušteđevinu? U šta da ulože novac?

– Ukoliko čovek želi da ima svoj biznis, treba da novac uloži u posao u kome će uživati – ako ne uživate dok radite, neće biti uspeha. Ja uživam u svom poslu, meni posao nije težak. Treba imati strast prema poslu. Ako pravite dugmiće, treba to da radite sa strašću i tada vam neće biti teško da radite i do ponoći.

– Kada sam došla u Kanadu nisam govorila engleski jezik, nisam imala nikakvu zaštitu, ni pomoć. Ako ne zaradite – ne možete da živite. Nisam imala plan da stvorim veliki biznis. Dolazak u Kanadu je bio šokantan za mene. Tada je ovde bilo malo emigranata, bilo je sve drugačije nego danas. Na emigrante su gledali kao na nižu klasu. Čim ne govorite ovdašnji jezik, ne znate pravila ponašanja zemlje, vi ste građanin drugog reda. Sada ima mnogo pomoći emigrantima. U poslednjih 30 godina se doselilo veoma mnogo ljudi. Imala sam strašnu želju da uspem, da dokažem roditeljima da ja to mogu! To je bila glavna pokretačka snaga. Prekretnica mog života, u svakom pogledu, bila je udaja. Uvek sam govorila da sam se udala za muža zbog njegovog izgleda jer je bio veoma zgodan, ali i zbog njegovog prezimena. Bilo je mnogo teže u poslovnom svetu reći “Mitić” nego “Mekdonald “. On me je naučio najvažniju stvar koja se mora naučiti u Severnoj Americi – a to je prodaja. Morate da znate kako nešto da prodate. On mi je otvorio vidike, govorio mi je: “Možete da imate najlepše i najbolje čaše na svetu, ali ako ih ne prodate, niko nikada za te čaše čuti neće!”

Prodaja je svuda prisutna. Kada idete da tražite posao, vi morate sebe da “prodate” na intervjuu. Kada sam to naučila, ostalo je bio splet okolnosti, ja verujem u sudbinu.

Opširnije u štampanom izdanju