Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku više od 1,2 miliona osoba je u toku 2015. kupovalo online, što je rast od 30 odsto u poređenju sa 2013. godinom. Zatim, više od 1,5 miliona osoba koristilo je usluge e-uprave, dok je oko 23 odsto preduzeća prihvatalo narudžbine putem interneta u 2014. godini. To je najbolji pokazatelj da postoji trend razvoja e-trgovine u Srbiji, ocenjuju stručnjaci
Savremeni transakcioni tokovi pokazuju da e-trgovina, odnosno prodaja proizvoda i plaćanje roba i usluga putem interneta, sve više uzima maha i da ekonomska razvijenost zemlje nije nužni i jedini uslov za rast i razvijenost ovog tržišta. Njegov potencijal geografski je neograničen, pa se trgovci sve brže odlučuju na otvaranje svoje internet prodavnice kako bi na taj način plasirali robu i usluge ne samo u svojoj zemlji već i u širem regionu, pa i celom svetu.
Trend razvoja e-trgovine prati i Srbija, što dokazuje rast popularnosti internet prodavnica. U platnim kompanijama, bankama i drugim finansijskim institucijama ističu da su uslovi za razvoj e-trgovine stvoreni, a da je jedan od najvažnijih koraka na putu njenog razvoja edukacija trgovaca i kupaca, odnosno građenje poverenja.
Šta kaže statistika? Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku više od 1,2 miliona osoba je u toku 2015. kupovalo on-line, što je rast od 30 odsto u poređenju sa 2013. godinom. Zatim, više od 1,5 miliona osoba koristilo je usluge e-uprave, dok je oko 23 odsto preduzeća prihvatalo narudžbine putem interneta u 2014. godini. Detaljniji podaci pokazuju da je 50,1 odsto internet korisnika kupovalo sportsku opremu, a 23,1 odsto elektronsku opremu.
Sa druge strane, statistika pokazuje da 57,5 odsto korisnika interneta nikada nije kupovalo ili naručivalo robu i usluge preko interneta. Takva statistička slika nesumnjivo upućuje na činjenicu da postoji veliki tržišni potencijal za dalji razvoj e-trgovine. Najpre, novi prodajni formati dostupni su 24 sata, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini, i to sa bilo koje lokacije, ka kupcima širom zemlje, regiona i sveta. Elektronski se može platiti sve više mesečnih računa: mobilna i fiksna telefonija, komunalne usluge, internet i slično. Takođe, uvođenjem elektronskog plaćanja od strane državnih institucija moguće je imati uvid u poreske obaveze, razna lična dokumenta i izveštaje. U elektronskom sistemu su i škole, vrtići, fakulteti i druge ustanove.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- Donacija Šnajder elektrika Teslinom muzeju
- Počela letnja sezona na Kopaoniku
- Letnja škola preduzetništva
- NIS uspešno započeo upotrebu mašine za podbušivanje
- REZULTATI ISTRAŽIVANJA „BANKARSKI RADAR“ KOMPANIJE A.T. KEARNEY: Evropsko bankarstvo na kritičnoj tački
- PREMA FIfinansiJSKIM IZVEŠTAJIMA AGENCIJE ZA PRIVREDNE REGISTRE: Dobit u privredi 144 milijarde dinara
- MENADŽERSKI VODIČ: Ego je neprijatelj
- VEŠTINA KOMUNIKACIJE (II DEO): Sedam stvari koje klijenti očekuju
- PITER DRAKER: MOJ POGLED NA MENADŽMENT (1): Delotvornost mora da se uči
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. septembra 2016.
