Уз таленaт, мало пара и уз велику љубав и рад, на кућном разбоју стандардне величине може се ући у врло озбиљан и исплатив посао. Како? Пронаћи ћете на DVD-поклону у овом броју Економетра
Иако први разбоји датирају из времена када су људи скинули са себе огртаче од животињске коже, они још увек одолевају трајном одласку међу музејске експонате. Напросто, отимају се и одолевају свим налетима нових цивилизацијских достигнућа. У томе им обилато помаже њихова специфичност, уникатност и шарм коме мало ко може одолети и на почетку 21. века.
Да је то тачно најбоље потврђује педесетпетогодишњи ваљевски мајстор за разбоје Мирослав Тимотијевић за чијим ткачким направама влада права јагма.
У чему је „фатална привлачност“ његових разбоја?
Наш саговорник каже да је ткање одувек било у моди, занат и уметност од угледа и потребе, али и да се на разбојима могу правити права чуда: зарађивати новац, медитирати и, напросто, уживати. Природни материјали и уникатни ткани производи, по њему, никада неће имати озбиљну конкуренцију. Људи ће им се увек враћати и дивити.
– После приче у прошлом броју Економетра, све је почело као у некаквом сну. Имао сам и до тада посла, односно наруџбина за разбоје, али сада радим даноноћно како бих удовољио муштеријама.
Људи су јако заинтересовани да се упознају и окушају са радом на разбоју, јер већина њих у томе види почетак сопственог бизниса који се може остварити ткањем. Дуг је списак оних који се интересују и наручују моје разбоје. У последње време то су удружења самохраних мајки са свих простора бивше Југославије, организације које раде са хендикепираним лицима, пензионери, затим специјализоване болничке установе, школе, културни центри и појединци свих доба старости и образовања, од пензионисаних војних официра до домаћица. Јавио ми се и повећи број заинтересованих из иностранства: Немачке, Русије и Канаде из које су најавили долазак у Ваљево, како би се на лицу места упознали са детаљима везаним за израду и рад на разбојима. Поручио сам им да се не излажу трошку, већ да ће уз наручене разбоје добити и DVD са комплетном обуком која се врло брзо и лако савлада. Уз ову погодност урадио сам и детаљан сајт уз чију помоћ је могуће ући у највећи део тајни рада на рaзбоју – објашњава мајстор Мирослав.
Разговарајући о искуствима оних који су почели или већ увелико раде на разбојима, саговорник Економетра каже да су она више него добра, па чак, и изненађујућа. Уз дневни рад од седам сати разбој средње величине, који је иначе универзалан, отплати себе за најдуже три месеца. За сликовит пример наводи израду врло тражених поњавица од предива из Грчке. За наведених седам сати може да се изатка 17 метара поњавице. У продаји један метар кошта 550 динара док је производна цена 150 динара. Дакле, дневна зарада је између 3.000 и 3.500 динара.
