Основно обележје отворених инвестиционих фондова представља висок степен транспарентности у пословању, што нарочито укључује обавезу израчунавања и објављивања вредности имовине фонда и вредности инвестиционе јединице сваког радног дана. У складу са тим, чланови фонда, потенцијални улагачи али и сви други учесници на тржишту могу свакодневно пратити кретање вредности инвестиционе јединице фонда и поредити то кретање са кретањима цена акција на берзи.
Како је целокупно српско финансијско тржиште, а нарочито берзанско тржиште, још увек релативно „плитко“, неликвидно, регулатор се приликом утврђивања методологије за обрачун имовине инвестиционих фондова определио за такво решење код којег је ублажен ефекат великих флуктуација цена на берзи на кретање вредности инвестиционих јединица фонда на кратак рок.
Решење да се приликом обрачуна вредности имовине фонда за цену акција које се налазе у портфељу фонда не узимају цене акција на затварању трговања, прихваћено је као врло квалитетно од највећег броја учесника на тржишту. Разлог оваквог става јесте чињеница да се ценама на затварању трговачког дана лако може манипулисати, нарочито код неликвидних тржишта као што је наше (нпр. куповина једне акције по цени која је већа или мања и за 20 одсто од цене по којој се претежно трговало тог дана). Како би се ово спречило, регулатор је детаљно дефинисао методологију према којој се утврђује вредност акција из портфеља фонда, те увео и нови термин „фер цена“. Фер цена представља вредности одређене хартије од вредности која је израчуната према методологији која је утврђена Правилником о инвестиционим фондовима (Сл гласник РС бр. 110/06 од 11. 12. 2006. године) и која се узима као вредност хартије приликом обрачуна вредности имовине фонда.
У том смислу се нпр. утврђивање поштене (фер) вредности хартија које издају правна лица са седиштем у Републици, а којима се тргује на Београдској берзи врши на следећи начин. Ако је вредност промета који одређена хартија од вредности оствари на Београдској берзи једнака или већа од један одсто тржишне капитализације, поштеном вредношћу се сматра просечна цена пондерисана обимом трговања. У случају да није испуњен услов један и више од један одсто тржишне капитализације, овај показатељ се рачуна за сваки претходни дан све док се кумулативно не добије проценат једнако један или више од један одсто тржишне капитализације. Овај начин збрајања се ограничава на 30 трговачких дана. Када се утврди који то број дана збирно испуњава услов, поштена вредност утврђује се тако што се укупна вредност промета (за све те дане) подели са обимом трговања (за исте те дане), и на тај начин добије просечна пондерисана цена, где је пондер у ствари обим трговања.