Upravni odbor Intesa Sanpaolo, međunarodne bankarske grupacije u okviru koje posluje Banca Intesa, odobrio je kvartalni konsolidovani izveštaj na dan 30. septembar 2017. Rezultati ostvareni u prvih devet meseci 2017. odražavaju ključne snage poslovnog modela Intesa Sanpaolo – generisanje prihoda uz povećanje priliva od naknada, u kombinaciji sa visokom efikasnošću, kao i trend poboljšanja kvaliteta kredita, u skladu sa obavezom isplate dividendi u iznosu od 3,4 milijarde evra za 2017.
„Banka je postala sinonim za uspešno poslovanje u evropskom bankarskom sektoru, koje je posledica rasta prihoda, troškovne efikasnosti i investicija u digitalne kanale što je dovelo do unapređenja kvaliteta i efikasnosti usluga. Naš poslovni model karakteriše otpornost zasnovana na snažnoj bilansnoj sumi i kombinaciji proizvoda i usluga koji donose stabilan prihod. Nastavićemo da razvijamo ovaj model i u sklopu novog Poslovnog plana koji ćemo predstaviti početkom 2018, potvrđujući mesto Intesa Sanpaolo među najboljim bankama u Evropi“, izjavio je Karlo Mesina (Carlo Messina), generalni i izvršni direktor Intesa Sanpaolo.
● neto dobit:
– neto dobit je iznosila 650 miliona evra u trećem kvartalu 2017. i 5.888 miliona u prvih 9 meseci 2017, uključujući neoporezive uplate budžetskih sredstava u iznosu od 3,5 milijardi evra, ostvarene u drugom kvartalu 2017, koje su ublažile efekat preuzimanja sredstava i obaveza banke Popolare di Vicenza i Veneto banke na pokazatelje kapitala;
– ukoliko se izuzmu gore pomenuta uplaćena budžetska sredstva i doprinos od poslovanja banke Popolare di Vicenza i Veneto banke, konsolidovanih u bilansu uspeha u trećem kvartalu 2017, neto dobit u istom periodu je iznosila 731 milion evra, u poređenju sa 837 miliona evra u prethodnom kvartalu i 628 miliona evra u odnosu na treći kvartal 2016. godine. Dodatno, u prvih devet meseci 2017. neto dobit iznosila je 2.469 miliona evra u poređenju sa 2.335 miliona evra u istom periodu 2016;
– kada se, pored ovoga, izuzmu i nameti i ostali troškovi koji se odnose na bankarski sektor, u trećem kvartalu 2017. neto dobit je iznosila 910 miliona evra, naspram 1.015 miliona evra u prethodnom kvartalu 2017. i 697 miliona evra u trećem kvartalu 2016, odnosno 3.108 miliona evra u prvih devet meseci 2017. u odnosu na 2.517 miliona evra u prvih devet meseci 2016;
– neto kapitalna dobit od oko 800 miliona evra po osnovu prodaje banke Allfunds, potpisane u prvom kvartalu godine, biće prikazana u okviru bilansa u četvrtom kvartalu 2017.
● bruto dobit (•), 1 ako se izuzmu uplate budžetskih sredstava, porasla je za 16,2% u prvih devet meseci 2017. u odnosu na prvih devet meseci 2016;
● operativna marža (•) u prvih devet meseci 2017. porasla je za 1,5% u odnosu na prvih devet meseci 2016. ako se izuzme uticaj devalvacije egipatske valute i dividendi iz udela u banci Italije (10 miliona evra u prvih devet meseci 2017, u odnosu na 121 milion evra u istom tom periodu 2016.);
● operativni prihod (•) u prvih devet meseci 2017. porastao je za 1,4% u odnosu na prvih devet meseci 2016. ako se izuzme uticaj devalvacije egipatske valute i dividendi iz udela u Banci Italije;
● neto prihod od kamata (•) u prvih devet meseci 2017. porastao je za 0,2% u odnosu na prvih devet meseci 2016. ako se izuzme uticaj devalvacije egipatske valute;
● neto prihod od naknada (•) porastao je za 6,4% u prvih devet meseci 2017. u odnosu na prvih devet meseci 2016, kao rezultat snažnog rasta vrednosti sredstava kojima banka upravlja, što je, u prvih devet meseci, rezultiralo povećanjem vrednosti imovine od preko 17 milijardi evra i neto prilivom od oko 15 milijardi evra;
● visoka efikasnost, oličena kroz pokazatelj odnosa troškova i prihoda od 50,2% (•) u prvih devet meseci 2017. koji pozicionira Intesa Sanpaolo na vodeće mesto u odnosu na konkurenciju u Evropi;
● kontinuirano upravljanje troškovima (•), sa operativnim troškovima u prvih devet meseci 2017. na nivou prvih devet meseci 2016;
● trend poboljšanja kvaliteta kredita zahvaljujući efikasnom proaktivnom pristupu upravljanju kreditima u povoljnijem ekonomskom okruženju:
– priliv novih problematičnih kredita iz kategorije dobrih kredita je još više umanjen i u trećem kvartalu 2017. bio je na najnižem nivou od početka poslovanja Intesa Sanpaolo i iznosio je 990 miliona evra, što predstavlja smanjenje od 3% sa 1 milijarde evra u drugom kvartalu 2017;
– portfolio problematičnih kredita je umanjen uz bruto smanjenje od 11 milijardi evra u prethodna 24 meseca, što je postignuto bez vanrednih troškova po akcionare. Bruto smanjenje portfolija iznosi 7,8% a neto 9,1% u odnosu na decembar 2016.
– posebno, portfolio problematičnih kredita beleži bruto smanjenje od 7,9% i neto smanjenje od 8,4% u odnosu na decembar 2016;
– portfolio teško naplativih kredita umanjen je za 7,2% bruto i 9,5% neto u odnosu na decembar 2016.
● dobra pokrivenost problematičnih kredita:
– stopa pokrivenosti problematičnih kredita iznosila je 49,5% na kraju septembra 2017. u odnosu na 48,8% na kraju 2016, sa stepenom gotovinske pokrivenosti od 60,8% na kraju septembra 2017. za problematične plasmane (60,6% na kraju 2016.);
– visoko pokriće dobrih kredita ispravkom vrednosti u iznosu od 0,5% na kraju septembra 2017. (isto kao na kraju 2016.);
● podrška realnoj ekonomiji, sa preko 47 milijardi evra srednjeročnih i dugoročnih novih plasmana u prvih 9 meseci 2017. U Italiji su odobreni krediti u iznosu od oko 36 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 4,5% u odnosu na prvih devet meseci 2016. godine, od čega je otprilike 31 milijarda evra usmerena ka stanovništvu i malim i srednjim preduzećima, što je za 5,2% više nego u prvih devet meseci 2016. U prvih devet meseci 2017. Banka je omogućila da krediti preko 15.000 italijanskih kompanija pređu iz statusa problematičnih u status dobrih kredita, čineći u zbiru više od 67.000 od 2014. godine.
● veoma stabilan osnovni kapital, sa pokazateljima kapitala daleko iznad regulatornih zahteva, čak i u slučaju izrazito nepovoljnog scenarija stres testa . Na dan 30. septembar 2017. pro-forma pokazatelj zajedničkog kapitala iznosio je 13,4% – što je jedan od najviših nivoa u odnosu na ostale veće evropske banke – dok je stopa „phased-in“ zajedničkog kapitala bila 13% nakon izuzimanja oko 2,2 milijarde evra dividendi predviđenih za prvih devet meseci. Za ove dividende se pretpostavlja da su jednake neto prihodu ostvarenom u prvih devet meseci, umanjenom za pripisane kupone na dopunski kapital i neoporezive uplate iz budžetskih sredstava u iznosu od 3,5 milijardi evra, koje ublažavaju uticaj preuzimanja sredstava i obaveza banke Popolare di Vicenza i Veneto banke na pokazatelje kapitala. Pomenuti pokazatelji posmatraju se u odnosu na SREP zahtev koji određuje pokazatelj akcijskog kapitala na nivou od 9,25% i stopu „phased-in“ akcijskog kapitala na nivou od 7,25%, a sastoji se od rezervi kapitala za ograničavanje raspodele dobiti i rezerve O-SII. Stopa akcijskog kapitala u uslovima izrazito nepovoljnog scenarija stres testa za 2018. iznosila je 10,2%.
● jaka likvidnost i sposobnost finansiranja, sa likvidnim sredstvima u iznosu od 170 milijardi evra i neopterećenih slobodnih sredstava u iznosu od 93 milijarde evra na kraju septembra 2017. Banka je daleko pre roka za implementaciju (2018) uskladila pokazatelj pokrivenosti likvidnosti (LCR) i pokazatelj neto stabilnog finansiranja (NSFR) sa zahtevima standarda Bazel 3. . Refinansiranje zaduživanja Grupe kod Evropske centralne banke radi optimizovanja troškova finansiranja i podržavanja preduzeća u njihovim investicijama kroz kreditne plasmane, iznosilo je u proseku 63,8 milijardi evra u trećem kvartalu 2017. (prosek od 56,7 milijardi evra u drugom kvartalu 2017. i 44,8 milijardi evra u prvom kvartalu 2017. i 33,3 milijarde evra u 2016.). Ovi poslovi refinansiranja sastojali su se isključivo od ciljnih, dugoročnih operacija refinansiranja (TLTRO) sa periodom dospeća od četiri godine. Na kraju marta 2017. Grupa je pozajmila 12 milijardi evra u okviru četvrtog i poslednjeg TLTRO II što je dovelo njeno ukupno finansiranje na nivo od 57 milijardi evra, maksimalni pozajmljeni iznos u okviru TLTRO II, nakon pozajmice od oko 36 milijardi evra (kraj juna 2016) u okviru prvog TLTRO II – otplaćujući u potpunosti 27,6 milijardi evra iz programa TLTRO I – oko 5 milijardi evra (kraj septembra 2016.) iz drugog programa TLTRO II i oko 3,5 milijardi evra (sredina decembra 2016.) u okviru trećeg TLTRO II. Na kraju juna 2017. poslovi refinansiranja sa ECB obuhvatali su komponente koje su dobijene iz preuzimanja poslovanja banke Popolare di Vicenza i Veneto banke, što je obuhvatalo oko 7,1 milijardu evra pozajmljenih u okviru TLTRO II.
