Osnovni cilj NBS, koji nisam ja izmislio, nego zakonodavac zapisao, jeste da održi cenovnu stabilnost a ne da vodi računa o tome kako kurs utiče na proizvodnju, izvoz ili zaposlenost

Radovan Jelašić

U svim zemljama na svetu, kada dođe do jačanja nacionalne valute, svi su srećni. Kod nas, nažalost, nije tako. I lane u drugom polugodištu, i u protekla dva meseca kada je dinar značajno ojačao, centralna banka je bila izložena žestokim kritikama zbog toga. Njeni kritičari, a ima ih kako u redovima političara, tako i ekonomista, mada primaju plate u dinarima, ozbiljno su se zabrinuli za sudbinu evra. I to sve sa primedbama da “nerealni kurs dinara ugrožava izvoznu privredu” a “ide naruku samo uvozničkom lobiju koji predvode najpoznatiji srpski tajkuni”.

Prošle godine je Narodnoj banci Srbije zamerano kako “svojim intervencijama na tržištu veštački određuje kurs”. Ove godine, pak, NBS se zamera što ne interveniše na deviznom tržištu i ne zaustavi pad evra. Poruku guvernera da je zadatak institucije na čijem je čelu da učini dinar a ne evro atraktivnim, čini se kao da niko ne želi da čuje. Radije se licitira sa tim kolika bi trebalo da bude “realna” vrednost evra kod nas.

– Nije sporno da je potrebno povećati izvoz, a na kratak rok to najlakše može da se uradi kursom. Devalvirate nacionalnu valutu, i postanete mnogo jeftiniji u izvozu nego pre toga. Time se nadoknadi sve ono što se ne radi na strani podizanja produktivnosti ali i anulira povećanje zarada kakvo je, recimo, bilo poslednjih nekoliko meseci. Međutim, to traje veoma kratko i onda se efekti devalvacije istope, izvoz stane a problemi su se u međuvremenu multiplikovali. I to jako dobro znaju kreatori ekonomske politike. Da je tako, dokaz je što su sami u budžetu za ovu godinu napisali da će povećanje zarada negativno uticati na konkurentnost robe iz Srbije. No, postoje određene želje političara koje se ne ostvaruju u meri u kojoj bi to oni očekivali i zato me uopšte ne čudi da oštricu kritike prebacuju na NBS. A ja ih samo podsećam da je osnovni cilj NBS, koji nisam ja izmislio, nego je zakonodavac zapisao, da održi cenovnu stabilnost a ne da vodi računa o tome kako kurs utiče na proizvodnju, izvoz ili zaposlenost.

Lična sujeta i ponos

Ne mogu da verujem da se postavlja pitanje lične sujete kada se ostvaruje ono što je zakonom zacrtano. Ako je lična sujeta pitanje održavanja stabilnosti cena, onda priznajem, jesam sujetan. Čujem i ja od profesora koji dvadeset-trideset godina predaju monetarnu politiku, kako ne treba baš toliko da se koristi monetarna politika, da ne mora danas inflacija da bude tako niska, da je bolje da se još koju deceniju igramo „mačke i miša“ i da podižemo plate za 10 odsto, a onda inflacija bude 15 odsto, pa to poništi, pa i to da je prerano da NBS postigne zacrtan cilj. Istovremeno, sa strane, dobijamo samo pohvale zbog toga što smo u kratkom roku postigli cenovnu stabilnost. Ako ne menjamo naš cilj svakih mesec dana, zato što nismo uspeli da uradimo ono što smo rekli da ćemo učiniti, onda jesmo sujetni jer ne prihvatamo da je za ono što nam se dešava uvek neko drugi kriv – svetska cena nafte, suša… Znam da su i sve ostale zemlje izložene tome, ali oni prvo pogledaju šta je to što oni sami mogu i treba da urade, a onda se, onako usput kaže, da, krivi su i ti drugi faktori. Prema tome, ako sve što radimo neko shvata kao ličnu sujetu mene i mog tima – dobro. Ja samo mogu reći da sam ponosan na ono što smo kao NBS do sada postigli.

– Naša procena je da postojeći nivo kursa obezbeđuje da se bazna inflacija u 2008. nađe u prostoru od tri do šest odsto, što smo postavili kao cilj. Osim toga, na osnovu onih informacija koje danas imamo, sigurni smo da ćemo postići naš cilj da ovogodišnja bazna inflacija ne pređe 4 – 4,5 odsto. To nas je rukovodilo da posle dva meseca ipak smanjimo referentnu kamatnu stopu. Ali, pošto se uslovi stalno menjaju, pa jedan dan čujemo da neće biti nominalnog povećanja zarada u 2008. a nekoliko dana kasnije da neće biti samo realnog rasta, a i eksterni šokovi su nepredvidivi, to ne znači da neće biti promene referentne kamatne stope NBS do kraja godine ukoliko to bude nužno da bi bila održana stabilnost cena. A svako, naravno, može da proceni šta to znači za banke, šta za privredu, šta za državu, jer mi preko stabilnosti cena svakako utičemo na sva ostala kretanja. To što smo napomenuli da apresijacija dinara utiče na usporavanje proizvodnje nikako ne znači da se u našim odlukama prvenstveno ravnamo time i da odstupamo od našeg glavnog zadatka – održavanja stabilnosti cena.

Opširnije u štampanom izdanju