Žalosno je da uvek moramo da koristimo nekoga sa strane da bismo nešto uradili. Skoro svi znaju šta treba da se učini, ali je mnogima lakše da se kriju iza MMF-a ili Svetske banke, pa da je sve što je dobro urađeno – naša zasluga, a sve što je loše i “prljav posao” – to moramo da radimo isključivo zbog tih institucija
Krajnje je vreme da se razmišlja dugoročno, šta će biti za tri ili pet godina, jer model koji je do sada korišćen nije održiv na dugi rok. Jednokratni privatizacioni prihodi i jednokratno dodatno zaduživanje, kao i povećanje obima kredita banaka u zemlji, doveli su do nerealnog povećanja zarada i domaće potrošnje, što je doprinelo povećanju bruto domaćeg proizvoda. Međutim, najveći deo tog povećanja nije dolazio iz razmenjivih dobara iz industrije i poljoprivrede, dakle onoga što se može prodati i van naših granica, već iz sektora usluga, odnosno onoga što se ne može prodati na međunarodnom tržištu. I zbog toga je naš izvoz u poslednje tri godine ostao na 30 odsto BDPa. Taj model neće moći da funkcioniše u budućnosti i što pre to shvatimo, tim bolje. Naravno, možemo da odložimo to prilagođavanje, da „krpimo rupe” dodatnim kreditima Svetske banke i finansijskih institucija Evropske unije. Ali, to ne obezbeđuje dugoročno održiv razvoj.
Ovako je Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, odgovorio na naše pitanje o tome koliko je neophodno da Srbija i u krizi nastavi reforme i koliko je potrebna nova strategija razvoja koja se neće bazirati samo na prihodima od privatizacije i na zaduživanju. U intervjuu za Magazin Biznis, guverner Jelašić ocenjuje da smo za sada uspeli da izbegnemo najteže posledice ekonomske krize, da isključivo od nas samih zavisi kako će se stvari dalje razvijati, zalaže se za nastavak nužnih strukturnih reformi i poručuje da je centralna banka, u skladu sa svojom osnovnom funkcijom i zakonskom obavezom, pripremila mere koje će održati makroekonomsku stabilnost i koje bi trebalo da nas zaštite od eventualnog novog talasa krize.
• Nedavno ste ocenili da je zaustavljeno pogoršanje ekonomske situacije u Srbiji izazvano globalnom krizom. Koji konkretni ekonomski pokazatelji to argumentuju? Da li je to zasluga mera Vlade ili spoljnih uticaja?
– Ako se gleda kroz broj blokiranih preduzeća, onda se može zaključiti da nema daljeg pogoršanja. Zatim, ne nastavlja se značajan pad industrijske proizvodnje koji je stigao do dvadesetak posto. Za sada ostajemo na tom nivou pada proizvodnje. Do sada je povećan broj kredita koji se daju privredi, a poboljšanja se vide i na planu zaduživanja banaka u inostranstvu. Takođe, u maju i početkom juna zabeleženo je povećanje nove štednje. Dakle, situacija se stabilizovala, ali ne zna se kada ćemo se vratiti na nivo od pre šest ili devet meseci. Najlakše je reći da to opet ne zavisi od nas. Podvlačim, zavisi i te kako. I ubeđen sam da će deo pregovora sa MMFom biti kako ubrzati ozdravljenje, odnosno vraćanje na prethodni nivo.
Opširnije u štampanom izdanju