Најмногољудније државе и најразвијеније економије имаће дефицит радне снаге који ће кулминирати у наредних 10 година. Пандемија је погоршала стање на берзи рада у свету, али и у Србији. Послодавци преузимају и улогу образовног система да би себи обезбедили кадрове. У неким секторима ситуација је алармантна
Тржиште радне снаге у Србији боловало је од разних бољки и пре пандемије, а нова криза је само умножила проблеме. Слично је и у развијеним земљама – економије су почеле да се опорављају, али многи радници још увек нису вољни да се врате на радна места или су спречени због онлајн школовања. Нарочито су рањиве најпогођеније делатности које су биле принуђене да отпуштају раднике те сада када је кренуо привредни опоравак имају мањка заинтересованих, између осталог, и због страха од будућих дешавања и могућих нестабилности.
Домаће тржиште рада годинама није било овако активно и динамично, сматра Наташа Стаменковић, консултант за људске ресурсе, предавач на Факултету за медије и комуникације на предмету „Управљање талентима“. Јаз између потреба привреде за радницима и продукције образовног система већи је него икада.
– Сведоци смо поновног оживљавања и опоравка тржишта рада. Већ сада је ситуација таква да су послодавци свих категорија озбиљно суочени са дефицитом одређених профила али и броја потребних радника. Ово се првенствено односи на ниже квалификоване профиле, занатске профиле, да не наглашавам дефицит у ИТ индустрији и техничким профилима. У Србији је још увек мање популарно студирати техничке од хуманистичких наука, па као резултат имамо и ову врсту дисбаланса – каже Наташа Стаменковић.
Због ове ситуације расте, како каже, значај и улога неформалног образовања, јер у агилном свету у коме живимо данас, традиционални формати учења и образовања не дају нам ни потребна ни актуелна знања. Поред тога, компаније увелико саме развијају кадрове који су им потребни.
Александра Поповић, директорка компаније НАГ, каже да се са наведеним проблемима суочавају свакодневно. Пандемија је само утицала да годинама нагомилавани проблеми, како каже, сада кулминирају.
– Миграција је постала глобални проблем. Неке индустрије су се током пандемије потпуно затвориле. Поред тога, нов начин комуникације и рада ствара ново другачије тржиште. С обзиром на то да је у компанији НАГ једна од основних делатности и производња, изазови су свакодневни. Човек је битан како би покренуо било коју па чак и најсавременију машину. Његова улога је од изузетног значаја – каже она и додаје да тренутна ситуација не може брзо да се реши.
Фото: Pixabay
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- СТАБИЛНО ПОСЛОВАЊЕ ЛУКЕ БЕЧ УПРКОС КРИЗИ: У години короне промет повећан за 28 одсто
- „МАЛИ ШЕНГЕН” ЗА НАПРЕДАК ЗАПАДНОГ БАЛКАНА: Нови споразуми на састанку у Скопљу 29. јула
- ОДРЖАНА ДЕСЕТА КОНФЕРЕНЦИЈА DIGITAL DAY: Дигитaлнo тржиштe увeћaнo вишe oд шeст путa
- ПРOГРAМИ ФИНAНСИJСКE ПOДРШКE ЗA РAЗВOJ ПOСЛOВAЊA У РEГИOНУ ЗAПAДНOГ БAЛКAНA: Региону Балкана потребна већа помоћ ЕУ
- Следећи број Економетра излази 7. септембра 2021.
