Скоро цела румунска нација подржала је штрајк радника који производе аутомобиле „логан“, у „Реноовој“ компанији „Дачија“ код Питештија, а помоћ је стигла и од француских колега, па је штрајк – успео

После шест година, током којих је румунска привреда константно цветала и расла по стопи између седам и осам посто, овдашње економске руже су почеле да вену. Темпо раста се нашао на низбрдици и сузио се на три до четири посто. „Клизање“ се наставља уз осетно повећање цена, раст инфлације (од само 4,0 одсто прошле године на 8,0 одсто овог марта), акутну беспарицу (банке повећале камате на 10-10,5 одсто) и, наравно, уз – штрајкове. Просветари, здравствени радници, полицајци, железничари, металурзи у Галцу, на обали Дунава, чиновници јавних служби – обустављају рад или носе “јапанске” траке упозорења око руку.

На највећи, свенационални, одјек наишао је тронедељни генерални штрајк произвођача популарних аутомобила “логан”, у “Реноовој” фабрици „Дачија“ крај града Питештија. Кроз овај штрајк и његово одвијање провлачило се све оно што у последње време тишти цело румунско друштво, званично интегрисано у ЕУ 1. јануара 2007. године.

У суштини, Румуни се у последње време суочавају са великом дилемом: цене свега – намирница, гаса, струје, воде, кирија, таксе – треба по гвозденој логици и правилима ЕУ да се приближе европском нивоу, а плате остају на румунском нивоу. Отвор тих „маказа“ је огроман. Оне и показују зашто страни капитал хрли овамо.

Управо те маказе су и изазвале штрајк радника који производе “логан”. Они су од француских власника затражили повећање плата и учешће у расподели све већих профита.
Шта је, по оцени овдашњих медија, показао штрајк румунских “аутомобилџија”?
Пре свега то да су плате “Реноових” радника у Француској пет до шест пута веће од плата радника у Румунији. Затим, да су Французи видели да “логан” наилази на велику продају у свету (ове године само у Румунији треба да буде произведено 300.000 тих аутомобила) и да су због тога нагло повећали темпо њихове производње. “У односу на прошлу годину удвостручили су нам радне норме. Просто немаш времена да скокнеш до купатила, а покретна трака само иде”, изјављује један питештански радник. “Ни роботи не раде као Румуни у “Дачији”, забележио је у данима штрајка тиражни “Гандул”.

Скоро цела румунска нација се сврстала око штрајкача и подржала их. И домаћи медији су били на њиховој страни. Као: “Странци нам јефтино сишу крв”. Зато се штрајк у Питештију претворио у “фудбалски меч Румунија Француска”, где румунска публика бодри своје “играче”. Бар тако је целу ствар приказао дневник “Зиуа”. Интересантно је да су подршке дошле и из саме Француске.