Ниво конкурентности домаће привреде на тржишту Европске уније јасно показује висина трговинског дефицита са ЕУ, који се формирао и поред чињенице да су наши производи од 2001. године уживали бесцарински третман по основу одобрених царинских преференцијала

Могућност дијагоналне кумулације порекла робе најконкретнији је ефекат одмрзавања Прелазног трговинског споразума са ЕУ. Конкретне резултате треба очекивати тек у другој половини ове године, али извесно је да је ово већ сада фактор инвестиционе атрактивности региона. Такође, то је и значајна подршка инвеститорима који су започели своју производњу у Србији претходних година, управо имајући у виду европску перспективу земље и фактор сигурности и стабилности привредног амбијента, што доноси процес придруживања ЕУ – објашњава Радмила Миливојевић, специјална саветница председника Привредне коморе Србије, значај и ефекте позитивних помака у европским интеграцијама Србије, остварених крајем прошле и почетком ове године. Она у разговору за Економетар каже да је приближавање Европској унији велики стимуланс за српску привреду из три разлога.

– Први је да обострана примена Прелазног споразума, односно трговинског дела Споразума о стабилизацији и придруживању, доноси уговорни однoс између Србије и Европске уније и тиме даје уговорни карактер бесцаринском извозу Србије на тржиште ЕУ. Још од 2001. године Србија је уживала преференцијални царински третман на тржишту ЕУ, по основу тзв. аутономних трговинских преференцијала, који су били одобрени до 2010. године. Прелазним споразумом овај режим нашег извоза на тржиште ЕУ постаје уговорно регулисан однос, а не ствар добре воље једне стране.

Други разлог је поменута могућност дијагоналне кумулације порекла робе. Наиме, на основу Прелазног споразума Србија се од 2010. године налази на списку земаља које ће моћи да извозе на тржиште ЕУ своје производе, са уграђеним материјалима и компонентама пореклом из ЕУ, земаља ЦЕФТА региона, као и Турске и ЕФТА (по ступању на снагу Споразума о слободној трговини са ове две стране).

• У чему је значај могућности дијагоналне кумулације порекла робе?

– О значају ове могућности говори податак да је тек трећина нашег извоза у ЕУ и четвртина нашег извоза у земље ЦЕФТА остваривала право на повластице на основу трговинских преференцијала ЕУ и ЦЕФТА споразума, а немогућност дијагоналне кумулације порекла је сигурно био значајан фактор такве чињенице. Имајући у виду да сви ови споразуми значе за потенцијалне инвеститоре и локалне компаније изазов економије обима, велику потрошачку тражњу и могућност усмеравања канала снабдевања материјалима и компонентама ка земљама партнерима из ових споразума о слободној трговини, онда је логично препознати овакву могућност као велику шансу. Али уједно и велики изазов у правцу компанијских политика које ће бити фокусиране на улагање у повећање конкурентности.

Опширније у штампаном издању