Kompanija „Dunav osiguranje“ organizovala je u Bijeljini osmu edukativnu radionicu „Žene u agrobiznisu“, 27.septembra na kojoj je bilo reči o tome zašto je neophodno osigurati useve. Predstavljene su i brojne pogodnosti osiguranja za poljoprivrednike, pre svega za osiguranje useva, plodova i duvana, osiguranje životinja, ali i za osiguranje imovine.
U Republici Srpskoj (RS) osigurano je manje od deset odsto poljoprivrednih površina. To je, prema ocenama direktora filijala „Dunav osiguranja“ u Brčkom i Bijeljini Milana Trninića, veoma malo, budući da su na području Semberije elementarne nepogode u periodu vegetacije sve češće.
„Upravo zato, ova radionica je bila prilika i za poljoprivredne proizvođače koji su se dvoumili da li da osiguraju svoju poljoprivrednu proizvodnju, da osim ponude za osiguranje koje pruža naša kompanija, čuju i iskustva poljoprivrednika koji sarađuju sa „Dunav osiguranjem“ i da dobiju preporuku i od njih”, ocenjuje Trninić.
On je u izjavi medijima rekao da „Dunav osiguranje“ na ovom području treću godinu zaredom beleži rast premije što se tiče osiguranja useva i životinja.
U 2017. godini, precizirao je Trninić, filijale Brčko i Bijeljina pokrile su oko 2.000 hektara kada je reč o osiguranju useva.
„Tu ima raznih kultura, među kojima su uljana repica, pšenica, kukuruz, a na području Bijeljine jako je bitno osiguranje duvana”, istakao je Trninić i dodao da su „Dunavu“ najbolja preporuka bili upravo osiguranici koji proizvode duvan, jer su oni imali dosta šteta, ali i dosta iskustva s „Dunav osiguranjem“ prilikom isplate.
Godišnja premija osiguranja za ratarske kulture, u zavisnosti od vrste kulture i prosečnog prinosa po hektaru, kreće se od 55 konvertibilnih maraka (KM) za hektar kukuruza do 45 KM za hektar pšenice.
Iznos premije za osiguranje pšenice, za prosečan prinos po hektaru, iznosi oko 40 konvertibilnih maraka (KM), kaže Trninić, a za kukuruz, takođe po jednom hektaru prosečnog prinosa, premija iznosi oko 50 konvertibilnih maraka (KM), odnosno za duvan 365 KM, u zavisnosti od visine sume osiguranja po jednom hektaru.
Što se tiče osiguranja voćarskih kultura, prema Trninićevim rečima, izdvaja se ponuda za osiguranje jabuka i šljiva s premijom od 1.280 KM za 2.000 stabala po hektaru, kao i osiguranje krušaka s premijom od 2.560 KM za 2.000 stabala po hektaru.
Direktor filijala u Brčkom i Bijeljini Milan Trninić poručio je i da ima prostora za snižavanje premije ako bi se osiguranje u poljoprivredi omasovilo.
Rade Jovičević, vlasnik poljoprivrednog gazdinstva iz Trnjaka , koji na 30 hektara zemljišta uzgaja povrće i pšenicu, učestvovao je u aktivnostima današnje radionice, a kako je rekao novinarima, iako je do sada osiguravao samo pšenicu, sada planira da osigura i kupusnjače.
„Želim i njih da osiguram jer sam saznao da ‘Dunav’ pruža mogućnosti osiguranja svih ratarskih i povrtarskih kultura i useva, za koje do sada nisam znao ni da postoje.”
Jovičević je u ovoj osiguravajućoj kući osigurao deset hektara svog poljoprivrednog zemljišta, a za „Dunav osiguranje“ se odlučio, kako kaže, zato što tu ima mogućnost da plati samo deset odsto od ukupne premije da bi aktivirao polisu, a da će ostatak premije platiti posle žetve.
„To je presudilo kod 80 odsto proizvođača koje ja poznajem da zaključe polisu osiguranja, a koji sarađuju sa ‘Dunavom’. Za tako mali novac, i takve pogodnosti, ne znam ko može da odoli toj ponudi, naravno ukoliko se ozbiljno bavi poljoprivredom,” poručio je Jovićević proizvođačima koji su prisustvovali radionici.
Njegovo mišljenje deli i direktor poljoprivrednog dobra „Napredak“ iz Pelagićeva Aleksa Stakić, koji se bavi proizvodnjom uljane repice, pšenice, soje i kukuruza. Stakić je novinarima rekao da u poslednjih nekoliko godina osigurava sve svoje useve u „Dunav osiguranju“.
„U početku smo osiguravali samo deo površina a onda smo, nakon manjih šteta koje smo prošle godine imali, ocenili da je saradnja sa ‘Dunav osiguranjem’ korektna,” rekao je i dodao da su procene i isplata štete odgovarale realnom stanju.
„Nismo imali nikakvih primedbi, tako da ćemo i ove godine osigurati kompletnu poljoprivrednu proizvodnju,” kaže Stakić.