Od ukupno zasejanih poljoprivrednih površina u Srbiji, oko 10 odsto obuhvaćeno je osiguranjem, a to je još uvek daleko od prakse razvijenih zemalja, gde taj procenat osiguranja ide od 50 do 70 odsto i više, koliko je u Austriji, čulo se na radionici „Žene u agrobiznisu“, koja je 8. jula u Šidu održana, u organizaciji kompanije Dunav osiguranje i Udruženja novinara za poljoprivredu Agropres, na imanju Dragana Trivanovića.

Tom prilikom rečeno je da od 3.679.603 hektara poljoprivrednog zemljišta u Srbiji svega 250.000 do 300.000 hektara ima polisu osiguranja.

„Mali procenat osiguranja poljoprivrednika je posledica finansijske situacije, materijalnih nemogućnosti, ali i nedovoljne informisanosti i nedovoljno razvijene svesti o značaju osiguranja. Zbog toga organizujemo ovakve radionice da bismo podstakli edukaciju poljoprivrednih proizvođača“, istakla je direktor glavne filijale Dunav osiguranja u Sremskoj Mitrovici Nataša Novčić.

Trend je, kaže, da se pored ratarskih kultura koje se najviše osiguravaju u poslednje vreme osiguravaju i voćarske kulture, vinogradi i grožđe.

„Kada je u pitanju osiguranje grožđa, to jest plodova, za očekivani prinos od sedam tona po hektaru, gde je pretpostavljena cena 50 dinara po kilogramu, premija osiguranja se kreće oko 30.000 dinara po hektaru“, kaže Nataša Novčić i dodaje da kod kolektivnog osiguranja premija može biti i 18.000 do 20.000 dinara po hektaru, uz znatne popuste koji se mogu dodatno ostvariti.

Nataša Novčić je rekla da je od ukupno osiguranih obradivih površina u Srbiji oko 50 odsto osigurano u kompaniji Dunav osiguranje.

„Zainteresovanost za osiguranje raste iz godine u godinu, naročito zbog ozbiljnih elementarnih nepogoda koje svake godine ostavljaju sve veće posledice“, kaže Novčićeva.

Osiguranjem, rečeno je na skupu, mogu biti obuhvaćeni svi usevi koji se osiguravaju od osnovnih rizika, kao što su rizik od požara, udara groma i grada, ali i od niza dopunskih rizika.

Govoreći o ratarskim kulturama, Novčić je rekla da se premija osiguranja, kada je reč o osiguranju pšenice, gde se očekuje prinos od pet tona po hektaru po ceni od 20 dinara za kilogram pšenice, kreće oko 2.000 dinara po hektaru.

Miloš Kevilj, ratarski proizvođač iz Divoša, naselja pokraj Sremske Mitrovice, kaže da je ove godine imao štetu na desetak hektara pšenice i to oko 60 odsto.

„Sa osiguranjem smo počeli 2013. godine. Prve godine smo odmah imali štete, tako da smo saradnju sa Dunav osiguranjem nastavili već četvrtu godinu. Ove godine imali smo štetu na oko desetak hektara, na jednom delu atara koji je zahvatio grad. Šteta je bila oko 50 do 60 procenata na pšenici“, objašnjava Kevilj i poručuje da s obzirom na promenu klime u svetu, svaki proizvođač treba da se osigura.

Vlasnik vinarije „Trivanović“ iz Erdevika Dragan Trivanović, koji ima oko 50 hektara vinograda, kaže da su ulaganja u proizvodnju vina i grožđa veoma velika te da se rizik ne isplati.

„Značaj osiguranja vinove loze i grožđa je velik, jer je to fabrika pod vedrim nebom. Posebno sada, sa promenama klime, gde imamo žarka leta i dosta grada. Mi se moramo osigurati da ne odemo u gubitke, jer uzgoj vinograda na godišnjem nivou nije jeftin“, rekao je Trivanović i istakao da se u zadnje dve godine pojavljuju rani mrazevi koji često uništavaju znatan procenat poljoprivrednih kultura, posebno u voćarstvu.