Оснивач и власник једне од првих брокерских кућа у Србији, али и доктор политичких наука и магистар економских наука, Раде Ракочевић је почетком ове године узео франшизу за ексклузивни занатски сладолед и ушао у бизнис који је различит од његовог досадашњег ангажовања у свету финансија. Зашто? У полушали каже да му је главни аргумент био што обожава сладоледе Moritz Eis. Али, од тога су свакако важнија нова предузетничка искуства која је стекао, а која је обележио ковид-19

Први јануар 2020. године, Раде Ракочевић, магистар економских наука, доктор политичких наука, оснивач Сензала, једне од првих брокерских кућа у Србији, предузетник и бизнисмен, означио је као један од најзначајнијих датума у својој пословној, па и породичној биографији: преузео је ексклузивну франшизу за Србију природних, ручно прављених сладоледа Moritz Eis (Мориц Ајс), кроз своју фирму Kiddo 88 д.о.о. Надахнут новим пословним ентузијазмом за прављење једине посластице која, како каже, „не скида осмех са лица“, Ракочевић је одмах пројектовао повећање укупног промета за 50 одсто у односу на претходну годину. Па, то је тада изгледало реално. Раст БДП-а Србије је у 2019. години премашио четири процента, очекивао се још већи раст и у овој години, број страних туриста премашио је 1,8 милиона, међу њима више од 144.000 кинеских туриста, а зна се да Кинези обожавају сладолед, у Кини је и настао… Све се сложило да Moritz Eis Радета Ракочевића обори рекорде, већ у првој франшизној години.

А онда, изнебуха, два и по месеца касније, 15. марта – lockdown. Србија уводи ванредно стање, улазимо у карантин, јер је вирус ковид-19 завладао светом!

Шта је прво помислио Раде Ракочевић у вези са својим бизнисом – питали смо га у разговору за Економетар, у којем ексклузивно говори о својим пословним ангажовањима, сазнањима, предузетништву и плановима.

– Разна пословна сценарија сам имао на уму кад сам преговарао око преузимања франшизе Moritz Eis за Србију, али пандемију дефинитивно нисам имао на уму – каже Ракочевић и објашњава:

– Додуше, већ током јануара ове године приметили смо мањи број туриста из Кине, који су били најбројнији страни посетиоци Moritz-а у 2019. години. Са сваким новим даном, бивало је све јасније да улазимо у озбиљну здравствену и економску кризу, која је кулминирала увођењем ванредног стања. А тада се бизнису сладоледа не пише баш добро, пошто нисмо основна животна намирница!

Уследило је затварање свих локала и обустављање сарадње са фирмом Dufry на Аеродрому „Никола Тесла“, јер су престали да лете авиони. Уместо почетка из снова, све је личило на ноћну мору, посебно због тога што су се тек упознавали и уходавали са бизнисом, каже Ракочевић:

– Имали смо много планова који су сада изгледали неоствариво. Али, упркос свему, одлучио сам да задржим плате на истом нивоу, а добили смо и смањење ренте од закуподаваца. Већ после месец дана, кад смо се сви помало навикли на нови ритам живота, вратили смо се у посао кроз доставу сладоледа. Потражња је била толика да нисмо могли ни да претпоставимо. Кажу да су најчвршће везе које настану у неким екстремним околностима. Дефинитивно, мени се баш то догодило! Осећај одговорности према запосленима, купцима, добављачима, рентијерима, све то ми је била водиља и мотивација да наставимо. Одлучили смо да током ванредног стања поклањамо 50 одсто више сладоледа приликом доставе, да бисмо људима мало олакшали ситуацију, и то су сви прихватили као сјајан потез – наводи Ракочевић.

Инвеститор, бизнисмен, спортиста…

Договор је пао – франшиза је 1. 01. 2020. године узета за Moritz Eis: Раде Ракочевић и власник франшизе Мориц Фрид

Ракочевић каже да га бизнис са сладоледом веома заокупља, али да паралелно има и многе друге активности:

– И даље инвестирам на светским берзама. Од ове године радим и саветовање за таква улагања, али само за клијенте који су спремни за дугорочно улагање. Моја матична фирма Сензал капитал бави се претежно некретнинама, партнер сам и у WМА д.о.о., фирми која се бави дигиталним маркетингом. Члан сам Надзорног одбора словеначког Интерспорта, председник сам Скупштине Српске асоцијације менаџера, потпредседник Српске асоцијације америчког фудбала, а већ пет година сам власник клуба америчког фудбала Нови Београд, Орлови. Прваци смо Србије испод 11 и 13 година, а прошле године смо били други у првенству Аустрије испод 11 година! А посебно сам поносан што смо, уз град Вршац, донатори највеће песничке награде у Србији – Васко Попа.

Током ванредног стања он је водио инстаграм страницу @moritzeisserbia, одговарао на поруке и после поноћи, договарао текстове рођенданских порука које су ишле уз поклон сладолед:

– Чак сам и пар пута лично достављао сладолед током полицијског часа. Све то сам желео да радим и тако сам успео да осетим снагу бренда Moritz Eis и колико сладолед значи људима. Као да сам прошао убрзани курс како водити бизнис занатског сладоледа!

Сада, после тог ванредног стања, пословање у досадашњем делу године и није тако лоше. Ракочевић наводи да је за првих осам месеци 2020. године регистрован пад прихода од само 10 одсто у односу на 2019. годину. Уз то, отворили су у априлу поново радњу на Новом Београду, средином септембра ће отворити локал и у Његошевој улици у Београду, започели су сарадњу са више ресторана, стари купци се враћају и доводе своје пријатеље, подигли су квалитет производа и услуге. Али, део прихода је неповратно изгубљен, јер није било никаквих приватних и пословних прослава.

– Иако смо планирали да ове године остваримо раст прихода од 50 одсто, да отворимо још три локала Moritz Eis у Србији, као и да почнемо са радом у Босни и Херцеговини, сада, после свега, бићемо изузетно задовољни ако приходи буду на истом нивоу као прошле године. Ширење тржишта остављамо за 2021. годину, каже Ракочевић.

Али, како је дошло до тога да наш саговорник узме ову франшизу и уђе у бизнис који је различит од његовог досадашњег ангажовања у свету финансија и економије? У полушали, Раде Ракочевић одговара да му је „најважнији аргумент био тај да обожава сладоледе Moritz Eis“!

Од чега се прави Moritz Eis

– У наше воћне сладоледе иду воће, вода, шећер и воћна база, која је направљена од природних сировина и чији састав представља пословну тајну, за млечне сладоледе иде друга врста базе. Врхунско знање и дугогодишње искуство наше Раде, шефице производње, кључни су фактор да сви ти састојци буду неодољиви кад дођу до наших купаца. Од почетка године, направили смо тачно 100 различитих укуса сладоледа, за 230 дана. Правили смо сладоледе од ружа, белог и црвеног вина винарије “Звонко Богдан”, пива Хоптопод, крафт пиваре Догма, сладолед са рабарбаром, од дуда, баклаве, кремпита, печених јабука са циметом, боровнице са лавандом… да не набрајам даље – објашњава Ракочевић.

Како је настао бренд Moritz Eis

– Оснивач Moritz Eis је господин Moritz Fried, Аустријанац који је оставио каријеру инвестиционог банкара, која га је и довела у Србију, и решио да прави природне премијум сладоледе у Београду. Од старта је користио домаће сировине, осим за оне састојке који се не производе у Србији.

Да ли је сладолед природан или ипак има вештачких састојака препознаћете по томе да ли вам се пије вода после њега, посебно код воћних укуса. Највећу разлику, пре свега, праве сировине које се користе – на пример, пистаћи из Турске које ми користимо су дупло скупљи од иранских, које остали произвођачи користе. У Србији расту најбоље малине на свету, па, зашто не би и наш сладолед од малине био најбољи на свету? Много је лакше и повољније купити пасте из Италије, које имају фантастичну арому и изванредан укус, од којих се добијају изузетно укусни сладоледи, али они нису природни и ми их не користимо. Када сам први пут пробао Moritz Eis сладолед направљен од штапића ваниле са Мадагаскара, укус ми се није свидео. А онда сам схватио да вероватно никад у животу и нисам пробао прави сладолед од ваниле, већ су то увек биле боље или лошије пасте! – испричао нам је Ракочевић.

– Ми их породично једемо од првог дана када су почели са радом у јуну 2012. године, и од тада смо његови верни клијенти. Када сам добио информацију да власник тражи некога да преузме франшизу за Србију, одмах сам уговорио састанак и тако је кренуло, јер сам знао да се ради о квалитетним и природним сладоледима, што ми је било најбитније, објашњава Ракочевић.

Породица је укључена

Породица ме максимално подржава, јер сви волимо Moritz Eis сладоледе. Моја супруга је мој главни консултант, али ми је и кћерка Нађа са својих десет година дала доста добрих савета. Мисли да је сладолед превише забавна ствар да би се њиме бавили само одрасли, а нове генерације врло добро знају шта им прија, а шта не. И то одмах и кажу на свој начин – In your face! – каже Ракочевић.

Зато, иако се никад није бавио производњом, сматрао је да је ово прави бизнис да се опроба и у томе. Осим тога, анализе пословања, које су Ракочевићу својствена пасија, показивале су да продаја сладоледа у свету расте већ дуго по стопи од пет одсто годишње, а продаја занатских сладоледа још више. У Београду се показивало да је тај раст већи од 20 одсто годишње. Као аргумент Ракочевић наводи и околност да људи све више брину какву храну једу, те да је изразит тренд куповине здравих, природних намирница, што значи и природних сладоледа, као најздравије посластице.

Може ли сладолед бити органски?

Питали смо Ракочевића, новог „експерта за сладолед“ да ли сладолед може бити органски, а он каже да су баш ове године правили сладолед од органске јагоде: укупно је 95 одсто састојака било органског порекла:

– И купци су одмах осетили разлику у укусу. То ми је велика жеља, да што више наших укуса буде органско, јер то су ти укуси, најздравији, и њих се сви сећамо из детињства. Такође, желим да максимално смањимо садржај шећера у нашим сладоледима. Пре пар месеци смо га смањили за 30 одсто, уз жељу да га потпуно избацимо и да не користимо ни стевију ни друге заслађиваче, али проблем је што се природни сладолед, без икаквих вештачких супститута, просто скамени и не може да се једе; шећер му помаже да се не смрзне и то нико на свету још није решио.

– Сви воле сладолед, он доноси срећу и осмехе људима. Не знам ни за једну храну која мами такав позитиван осећај. Мислим да сви памте где су јели најбољи сладолед у животу, што се не може рећи за много врста хране или пића, напомиње наш саговорник који се до франшизе Moritz Eis, претежно бавио услугама, попут финансијских услуга, туризма, индустрије забаве, ресторана, ИТ, дигиталног маркетинга.

– Будући да сам раније увек „бежао“ од производње, ово ми је била добра прилика да се ипак упознам са конкретном производњом и свим изазовима које она носи. На срећу, имамо одличан тим са прецизно дефинисаним задацима, тако да имам времена да дајем идеје за нове укусе и да својим искуством у трговини, иако друге врсте, помогнем да постанемо још бољи, каже Ракочевић.

Али, пошто производња подразумева и кооперантске односе, поготово са сировинашима, фирма Радета Ракочевића је склопила партнерство и са млекаром Петров. Како је до тога дошло и да ли је у Србији тешко пронаћи добре кооперанте и сировине?

– Стално тражимо нове, још квалитетније кооперанте! Србија има фантастично воће и поврће, као и млечне производе, и наш сладолед мора да буде одличан кад користимо такве сировине. Млекару Петров је „открила“ моја супруга Слађана на Facebook групи Мали произвођачи хране у Србији, и пошто смо се уверили да су одличног квалитета, почели смо да их користимо и у нашим сладоледима. На истој Facebook групи смо нашли црни и бели дуд, као и рабарбару, изузетну биљку са којом правимо врхунски сладолед уз ванилу и јагоду.

Раде Ракочевић објашњава да сваке недеље набављају сировине, па бирају најсвежије и најквалитетније у понуди. Константност квалитета им је најважнија. Њихови воћни сладоледи имају рок трајања од два, а млечни од три месеца. Као поређење, он наводи пример Ben & Jerry’s и HaagenDazs сладоледа који имају рок трајања од годину дана. То је, каже, доказ да су то индустријски производи са вештачким додацима. – Зато је важно да се увек истиче да смо ми природни занатски сладоледи. Искрено, нервира ме поређење са индустријским сладоледима, уз коментаре да смо ми скупи. Али, када би неко читао ситно написане саставе индустријских сладоледа и видео списак гомиле вештачких арома, емулгатора и сличних неприродних састојака који се користе за производњу, било би му јасно шта је вештачко а шта природно. Ми смо потпуно друга категорија производа, само нам је генеричко име исто. Није право питање зашто је нешто скупо, већ зашто је јефтино, коментарише Ракочевић.

Пошто је у предузетништву, у прошлих двадесетак година, прешао „са теорије на праксу“, питали смо га која су му нова сазнања, јер се сада бави непосредном производњом. Ракочевић је био децидан:

– За све који постају предузетници, требало би да стоји опомена да су потпуно сами и да све раде на властиту одговорност!

Број 88 у част – Кине

– Фирма Kiddo 88 д.о.о. је власник франшизе Moritz Eis за Србију, имамо 11 стално запослених и још пет студената који раде преко задруге током сезоне. На челу тима је директорка Светлана Барјактаровић Чиврак, моја дугогодишња сарадница, која води фирму уз помоћ Душанке Караћ, која је оперативни директор, и Милоша Јаношева, који је комерцијални директор.

Иначе, број 88 у називу фирме представља посвету земљи у којој је настао сладолед – Кини, објаснио нам је Ракочевић.

Јер, како каже, не могу да рачунају на помоћ државе. Зато би требало да ови мали помаци које је држава начинила током ванредног стања, постану стални стимуланси за нове и мале фирме:

– Треба увести ниже стопе пореза и доприноса на плате у малим фирмама, ниже стопе ПДВ-а на њихове производе и услуге, одобравање кредита за ликвидност до 2.000,00 евра да буде на телефонски позив, по минималној каматној стопи од стране Фонда за развој, итд. Тешко је предузетницима да дођу до тржишта и већег броја купаца, али друштвене мреже су прави начин да се ипак сазна за њих. Ту не треба много улагања, само треба бити искрен према купцима. Ја сваком код кога приметим искру креативности и храбрости препоручујем да крене у сопствени бизнис и да почне да мења свет у коме живи – гласи Ракочевићева порука.

Можда ћу изаћи и на берзу

Као искусног учесника у берзанским трансакцијама, питали смо Ракочевића, како му данас изгледа стање на Београдској берзи.

– Мислим да директор Београдске берзе Синиша Крнета и његов тим раде одличне ствари већ годинама, у ненормалним условима, уз минималну подршку државе. Ни једна власт у Србији није доживљавала берзу као битан фактор функционисања српске економије, а сав развијени свет је сматра изузетно важним стубом сваке нормалне државе. Веома је слаба ликвидност и домаћи брокери све више посредују код трговине на страним берзама, што је логичан потез, али никако није добро што немамо више квалитетних акција на нашој берзи. Чекам и даље праву иницијалну понуду акција на Београдској берзи. Можда ћу баш са Moritz Eis пробити лед! То ми је велика жеља, одговорио је Ракочевић.

За њега, како каже, профит никад није главни покретач, већ лични став да сваки посао може да се ради квалитетније него што га ради конкуренција. Посебно у услугама, а сада је увидео да то може и у прехрамбеној индустрији.

– Посебан изазов ми представља жеља да продрмам темеље одређених бизниса, начин на који се деценијама прилази решавању неких проблема. То је глобални тренд већ годинама и уживам док га пратим, а обично такве фирме и купујем на страним берзама. Велике компаније су лицемерне, познати брендови се представљају као „наши другари“, док нам продају нездраву ГМО храну или скупу одећу која се шије у Бангладешу за пар долара. Сад се те фирме копрцају у сопственој мрежи и сјајним рекламама одржавају свој имиџ. Али, мислим да стари познати луксузни брендови полако постају прошлост, каже Ракочевић.

Зато је пожелео да управо кроз Moritz Eis докаже да један бренд занатског сладоледа, који представља веома малу нишу, може равноправно да изађе на тржиште и да се великима супротстави својим врхунским квалитетом.

Али, Ракочевић је, осим инвестирања у сладоледе, истовремено и власник фирме Сензал капитал, преко које и даље инвестира на берзама у земљи и иностранству. У прошлих двадесетак година било је и кризних периода, па на наше питање које су инвестиције биле успешне а које неуспешне, одговара:

– Кризе су неизбежне, служе као промаја! Кључни фактор за успех или неуспех свих мојих инвестиција је био тајминг. Сензал сам продао у правом кварталу, а не само у правој години, што је изузетно ретко. Са друге стране, мој „kids friendly“ ресторан „Playground“ и стартап Тендер5, где сам партнер и који представља берзу мајстора, дошли су прерано.

Миодраг Костић је врхунски бизнисмен, од њега сам учио

На наше питање о томе како то изгледа кад брокер одлучи да постане предузетник и о каквој промени пословног односа је реч, Ракочевић је овако одговорио:

– Постао сам предузетник када сам 2000. године одлучио да одем из брокерске куће М&В Инвестментс и отворим своју брокерску фирму Сензал. Током рада у М&В Инвестментс, на позицији заменика директора, имао сам прилику да учим од господина Миодрага Костића, власника МК групе, који је врхунски бизнисмен. Међутим, једног дана 1999. године сам просто заспао усред радног дана у својој канцеларији, зато што је све већ било уходано и без изазова. Кад сам се пробудио после сат времена, мало ме је било срамота и схватио сам да је време да одем, а пошто није био нико бољи од Колета, од кога бих могао нешто да научим, одлучио сам да отворим своју фирму. Врло брзо сам схватио да је фантастичан осећај самостално доносити пословне одлуке, које ће изазвати неке последице важне за судбину фирме и клијената. Увек сам волео да имам контролу над процесима, али никад не бих успео да нисам изградио одличан тим уз себе. Наравно, бити предузетник је веома храбар потез и сви они који раде у својим фирмама имају моје огромно поштовање, наглашава Ракочевић, уз напомену да га испуњава осећај да креира нешто ново и квалитетније, што може да учини свет макар мало бољим местом.

Код инвестирања је најважније да свако креира лични портфолио имовине на прагматичан и рационалан начин, искуствено каже Ракочевић:

– За мене су улагања у производњу и на берзи две стране истог новчића, свакако је улагање у производњу и борба за место на тржишту много ризичније и теже. Најпаметнији људи на свету могу да раде за вас ако купите акције Google или Aple, а сви знамо колико је тешко кад сте предузетник да нађете добре кадрове. Са друге стране, осећај кад ваша фирма расте и напредује је феноменалан и увек га доживљавам изузетно лично. Зато је баланс инвестиција кључан. Сви ми предузетници смо више од простих власника фирми и имамо обавезу и одговорност да третирамо своју целокупну имовину као да водимо инвестициони фонд, са јасном дисперзијом ризика.

Кад помиње планове, Ракочевић не пропушта да нагласи да жели да прави најбољи сладолед на свету и да има што више локала у земљи и иностранству.

Зашто сам напустио „брокерски живот“

– Најбоље је продати фирму када бизнис расте, када су повољни тржишни услови и кад је власник спреман за нове изазове. Код мене су се те 2007. године поклопиле све три ствари, ја сам Сензал развијао као да ћу остати власник деценијама, али сам све време био спреман за разговоре о продаји. Обично се предузетници превише вежу за свој бизнис, ја нисам имао тај проблем. Осетио сам олакшање када се трансакција завршила, а договорио сам током продаје да моје колеге добију још боље услове за рад, каже Ракочевић, одговарајући на питање зашто је напустио „брокерски живот“.

Каже и то да је желео да се бави нечим новим, креативнијим, да направи свој портфолио различитих инвестиција, ван чисто берзанских трансакција. Али, напомиње да је кроз брокерски бизнис схватио важност анализе података и статистике код доношења одлука:

– Емоције су највећи непријатељ берзе, а то ми је недостајало. Зато сам кренуо у нове инвестиције вођен емоцијама, а праћен прецизном аналитиком.

– Желим да имамо радње у Крагујевцу, Суботици, Нишу, да нађемо што више малих добављача из целе Србије како бисмо правили најбоље „Made in Serbia“ укусе. Желим да будемо потпуно еколошки оријентисана фирма. Желим да искористимо утицај нашег бренда да шаљемо поруке од важности толеранције и равноправности, да помогнемо разне гране уметности, да се играмо и да што више људи прихвати нашу игру са осмехом и уживањем и да нам се придруже, каже саговорник Економетра.

Нових могућности за развој бизниса увек има, а Ракочевић је уверен да сваки бизнис модел може да се унапреди. Посебно ако се у велике, старе индустрије убаце нова, креативна решења. Зато каже да му индустрија сладоледа и Moritz Eis пружају одличну прилику да испроба неке идеје, које би могао да примени и у другим бизнисима. На пример, заокупља га питање како мале, квалитетне занатске фирме учинити довољно снажним да постану велике, а да и даље остану квалитетне занатске фирме.

– Прави одговор на тај изазов даје огромне пословне могућности, а то је сада и глобални тренд. Свиђа ми се портал www.biznisberza.com који је направио мој пријатељ Павле Влајчић као место за продају малих и средњих фирми. Волео бих да му помогнем да од тога направимо српски NASDAQ, где могу да се јавно продају удели у приватним фирмама. То ми изгледа као нешто што је свим предузетницима апсолутно неопходно.

И на крају, као и на почетку нашег разговора, вратили смо се на „корона време“ питањем – шта нам је донело. Раде Ракочевић је то овако сублимисао:

– Године трговања на берзи су ме научиле да свака ситуација може да се промени у врло кратком року. На жалост, и корона вирус је показао да је то истина. Имао сам срећу да су све деде и баке биле код нас и да су тако имали прилику да се друже са нама и нашом децом, а њихових четворо унучади; дружили су се много дуже него што су планирали. Били смо као „породична комуна“ у стара времена. Схватио сам да сам доста времена трошио на непотребне пословне активности и да много тога може да се заврши видео позивом. Почео сам много више да ценим своје време и своје здравље и све што имам.

Лепо речено и за крај и један нови почетак.

Радојка Николић

---

У овом броју још и …

• ЗРЕЊАНИН И ТЕМИШВАР ОБНОВИЋЕ СТАРЕ ВЕЗЕ, ЗАХВАЉУЈУЋИ ПРОЈЕКТУ ЕУ: Пловидба каналом Бегеј после 60 година
• Улaгaњeм у зaштиту живoтнe срeдинe Coca-Cola HBC Србиja улaжe у бoљу будућнoст
• СА ЛИЦА МЕСТА: ПИСМО ИЗ ХРВАТСКЕ, СА КОРЧУЛЕ: Сезону су у јулу отворили Југоносталгичари
• ПРОЈЕКАТ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ „СТВАРАНО У СРБИЈИ“: Право на жиг „чуваркућа” добило 75 домаћих производа
• Следећи број Економетра излази 6. октобра 2020.