Доношењем лошег закона унапред су везане руке антимонополској комисији, што је веома лоше,а монополисти у међувремену несметано јачају

др Милић Миловановић

– Једна од основних слабости садашње владе јесте стављање приватизације јавног сектора практично ад акта,на самом старту свог мандата. Та политика се увек правдала националним интересом у привреди, без обзира шта то значило, а у пракси се она сводила на мешање државе у пословне одлуке ових предузећа и постављање партијски оданих директора. Касније се под притиском реалности, а нарочито ММФ-а и Светске банке, невољно ушло у причу о приватизацији, пре свега енергетског сектора, уз стално настојање да се цео процес одгоди. Отуд и пужеви кораци кад год је требало учинити било који практичан корак, као рецимо приликом избора приватизационих саветника. Имајући све то у виду, могу рећи да не видим политичку вољу, односно искрену намеру да се јавни сектор приватизује. Зато ми се чини да ће ова влада пре завршити свој мандат него што ће обавити приватизацију овог дела привреде, оцењује у интервјуу за Економетар др Милић Миловановић, професор Економског факултета у Београду.

Кад смо прошли пут разговарали, пре готово годину дана, тек је било започело реструктурисање великих јавних предузећа. Колико се тога у међувремену променило?

– Ништа се суштински није променило у раду већине јавних предузећа која и даље нерационално послују. Нека остварују велике губитке, нека су ту негде на граници рентабилности, а само мало њих послује са значајним профитом. Пошто ова предузећа ангажују огроман капитал, потребни су оштрирезови како би се отклониле највеће нерационалности у пословању. То је проблем који захтева тренутно деловање,без обзира на то којим се путем крене, прво путем реструктурисања и потом приватизације, или обрнуто.Хитност се огледа у томе што ова предузећа фактички делују на целокупну привреду. Тако, рецимо, преуређењем електропривреде или нафтне индустрије утичете на трошкове производње у остатку привреде. Ако, пак изостане преуређење, нерационалности се преливају на друге делове привреде, па они остају неконкурентни, тј. не могу да поднесу инострану конкуренцију.

Опширније у штампаном издању

У овом броју још и …

• Веза са европским тржиштем
• Спој природе и етномотива
• И кошава може добро да греје
• Беочински бизнис парк
• Циљеви каријере
• Како написати биографију –CV
• Вештина руковођења
• Детаљно о свим трансакцијама
• Следећи број Економетра излази 4. априла 2006.