Мајстор Милутин Савић широм Србије обучио стотину тапетара, од којих петорица имају своје радње у Аранђеловцу. Улагања мала, зарада солидна

Милутин Савић, иако пензионер, и даље ради

Приче о мајсторима тапетарима не сведоче само о традицији старих заната. Оне су много значајније јер у себи носе и културно наслеђе и гостољубље наших предака. Аранђеловац је пре готово два века био познат по бањском туризму и великом броју занатских радњи. Од тада се много тога променило. Многе веће фабрике су одавно пропале или броје последње стечајне дане. Успешно послују углавном породичне фирме и власници занатских радњи, попут тапетара Милутина Савића.

– Из родног села Бачевци на Дрини 1968. године дошао сам у Београд код земљака Драгољуба Јовановића на изучавање тапетарског заната – прича Милутин за Економетар. Потичем из пекарске породице, па сам и ја желео да изучим тај занат. Међутим, од те жеље одвратио ме је деда Анђелко, који је имао велику пекарску радњу у Београду. Рекао ми је: „Природа је човека створила да ради дању, а ноћу да спава“. Послушао сам га и у знак захвалности свом сину сам дао његово име – са осмехом прича Милутин.

По сведочењу нашег саговорника, млади шегрти радили су марљиво у радионици и „крали” занат од искусних мајстора. Сваки други дан похађали су трогодишњу Школу ученика у привреди. Акценат је био на практичној настави.

Опширније у штампаном издању

У овом броју још и …

• Фијат и даље највећи извозник у Србији
• Раст тржишта финансијског лизинга
• Апатинска пивара донирала 26 алкометара
• „Нова енергија“ у новом погледу на свет
• ВЕСТИ ИЗ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ: РЕГИОНАЛНЕ ПОСЕТЕ ПРЕДСЕДНИКА ПКС МАРКА ЧАДЕЖА
• РИЧАРД ТЕМПЛАР: Потребне су три године да постанете профитабилни
• Следећи број Економетра излази 4. октобра 2016.