Исцрпљујући експозе мандатара А. Вучића у Народној скупштини, срећом, није покварио перцепцију добрих резултата његове Владе у претходном мандату.
Данијел Цвијетићанин, Универзитет Сингидунум
Успеси на пољу стабилизације (ниска инфлација, стабилан девизни курс, пад каматних стопа), успех финансијске консолидације (пад дефицита, раст наплате јавних прихода, смањење јавних расхода – пензија и плата), као и успеси привреде у расту извоза и БДП-а, а нарочито у расту индустријске производње, обрадовали су грађане, иако неки од њих, истини за вољу, многе од успеха којима се премијер у експозеу поносио, нису препознали.
Болни резови и знатни губици и жртве, нарочито из пензионерске популације, дали су резултате, чак боље од очекиваних. Избегнут је банкрот пред иностраним банкарима, али је пред домаћим пензионерима држава била принуђена да, обореног погледа и посрамљена, транспарентно изјави да није у стању да, у догледно време, одговори својим финансијским обавезама. Не сумњам да ће се међу експертима и саветницима премијера наћи велики број талената, који ће указати да је, неочекивано, пронађен издашан извор резерви за нове уштеде, имајући у виду да ни најболнији „резови“ не изазивају готово никаквe социјалнe тензијe, ни буку. Птице и пензионери, умиру певајући.
Међународна искуства транзиције (нпр. у Чилеу) указују да би потпуна обустава исплате пензија на годину дана, или чак само на неколико месеци, још више допринела финансијској консолидацији, а истовремено би се отворио простор да се, уштеђеним средствима, доведу и субвенционишу бројне иностране корпорације. Или да се оснује на десетине нових агенција, сервиса, НВО-а, комисија и савета, да бисмо били сличнији структури Европске уније… Истина, број жртава међу пензионерима био би далеко већи, али позитивни ефекти, којима се власт нарочито поноси, били би фасцинантни, нарочито са становишта раста профита доведених корпорација.
Уверен сам да никада нисте чули да неки премијер обећава грађанима, у инаугурационом говору, повећање стопе незапослености, гори живот, пад производње и потрошње, или
подршку криминалу, страначком рекетирању и злочиначком удруживању? Ипак, бројне владе и премијери, не само код нас, упркос супротним обећањима, успешно су остварили баш овакве програмске задатке. Зато је важније препознати не шта влада жели да постигне, него како, односно којим средствима хоће да оствари своје циљеве. Похвално је што је премијер, транспарентно, најавио намераване мере будуће владе.
Финансијска консолидација наставиће се са нагласком на уштеде у расходним ставкама јавне потрошње. Можда неће бити додатних смањивања плата и пензија, али ће бити масовнијег отпуштања у јавном сектору. Фискални савет здушно подржава ову меру, али многи економисти мисле да далеко веће резерве треба тражити на приходној страни – у још бољој наплати јавних прихода. Можда би се, на тај начин, могле избећи продаје ЕПС-а и Телекома, на којима, упркос противљењу компетентних стручњака, српска влада и ММФ упорно инсистирају.
У области политике привредног развоја и раста, влада ће имати еклектички приступ, комбинујући ослобађање закона слободног тржишта и државне интервенције. Ипак, нагласак развојне политике је на интервентним (усрећитељским) мерама државе, односно субвенцијама. Нова влада, као и претходна, наставиће Динкићеву офанзивну „индустријску политику“, која се ослања на „довођење“ (и субвенционисање) страних инвеститора, уз прогон домаћих бизнисмена са тржишта (када је то нужно). Неки економисти, ипак, мисле да би А. Вучић, пре него што се храбро упусти у отимачину са Македонијом, БиХ или Бугарском око „привлачења“ западних инвеститора, нудећи све повољније и повољније услове, морао да се запита докле је та врста „индустријске политике“ довела поменуте земље. Или већину земаља, широм света, које су ову политику примениле, следећи успешан пример неколико земаља југоисточне Азије. Морао би да се, с друге стране, запита докле су стигле земље које су развојне шансе, уместо на генијалност партијских лидера и њихову умешност у „привлачењу“ страних инвеститора, тражиле у ослобађању приватне иницијативе и тржишта, са ослонцем на јак правни поредак и просторни ред.
У овом броју још и …
- Фијат и даље највећи извозник у Србији
- Раст тржишта финансијског лизинга
- Апатинска пивара донирала 26 алкометара
- „Нова енергија“ у новом погледу на свет
- ВЕСТИ ИЗ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ: РЕГИОНАЛНЕ ПОСЕТЕ ПРЕДСЕДНИКА ПКС МАРКА ЧАДЕЖА
- РИЧАРД ТЕМПЛАР: Потребне су три године да постанете профитабилни
- Следећи број Економетра излази 4. октобра 2016.
