Sedmi po redu Adria Hotel Forum, najveća investiciona konferencija u jugoistočnoj Evropi, 20. Februara je u beogradskom hotelu „Kraun plaza“ (Crowne plaza) okupila najznačajnija imena hotelijerskog biznisa, investione fondove, kao i veliki broj regionalnih stučnjaka u oblasti turizma.

Na početku foruma koji se ove godine održava pod nazivom „Da li je budućnost svetla?“ (Is the future bright?), gostima i učenicima konferencije dobrodošlicu je poželela direktorka Adria Hotel Foruma Marina Franolić.

U uvodnom delu, Marija Labović, direktorka Turističke organizacije Srbije, rekla da je srpska prestonica prošle godine ostvarila najbolje rezultate u turizmu ikada. Podsetila je i da je do pre samo deset godina u Beogradu poslovao samo jedan međunarodni brend hotela, a da danas posluje većina poznatih međunarodnih hotelijerskih brendova.

„Samo tokom 2018. godine u Srbiji su otvorena 23 nova hotela. Sve veći je broj i domaćih investitiora, a posebno je važno da se hoteli ne otvaraju samo u Beogradu, već i širom zemlje“, naglasila je Radović.

Nikolas Stakovijak (Nicolas Stachowiak), direktor razvoja lajfstajl brendova Evrope „Accor hotels“, rekao je da putnici danas biraju hotele i desetinacije na koje će putovati prema drugim kriterijumima u odnosu na ranije periode, zbog čega se i veruje da će budućnost biti upravo lajfstajl hoteli.

„Ranije su gosti očekivali samo da je doručak i da je čisto, sada traže izbor, udobnost i personalizaciju“, naglasio je. Iako će tehnologije biti sve zastupljenije u hotelijerskom biznisu što mlađe „digitalne“ generacije očekuju, Stakovijak kaže da ipak nikada neće moći da zameni prijatno osoblje.

„Osećaj će ipak zavisiti od ljudi. Tehnologija neće moći da zameni ljude“, zaključio je Stakovijak.

Na prvom panelu dvodnevne konferencije analizirana je uloga podataka u sektoru turizma. Učesnicima i gostima Adria Hotel Foruma na panelu „Komparacija rezultata vs. turističkih trendova vs. investicija“ preformanse hotelskog sektora u Evropi tokom 2018. godine, predstavili su Čarli Balard (Charlie Ballard) direktor „TripAdvisor Strategic Insights“, Tomas Emanuel (Thomas Emanuel) direktor „STR“, jedne od najvećih kompanija na svetu koje se bave statističkim podacima u turizmu i Džuls van Galen (Jules van Gaalen) direktor „Collier International“.

Podaci koje su njihove kompanije prikupljale pokazuju da je Istočna Evropa tržište koje raste, kao i da će se taj trend nastaviti, ali i da se ukus turista menja. „Ljudi su danas mnogo manje orjentisani prema brendovima“, rekao je Balard i kao primer naveo da je poznatom lancu hotela „Ric Karlton“ zapravo najveći konkurenti na sajtu TripAdvisor hoteli koji ne pripadaju velikim hotelskim lancima.

Tomas Emanuel naveo je još nekoliko razloga zbog koji su pojedini gradovi, ranije popularni među turistima, beležili loše rezutate u prethodnom periodu.

„Bregzit je negativno uticao na hotelski biznis u Edinburgu. Isto je bilo u Barseloni u vreme referenduma o nezavisnosti Katalonije. Istanbul i Brisel su se vratili na nivo pre terorističkih napada, dok je Pariz u tome skoro uspeo pre nego što su se dogodili protesti ’Žutih prsluka’. Ljubljana radi sjajan posao, dok u Beogradu postoji potražnja, ali je manja ponuda“, rekao je Emanuel.

Podaci koje je predstavio Džuls van Galen takođe pokazuju rast u ovom delu Evrope, a procene predviđaju da će se on nastaviti do 2,5 odsto, u poređenju sa 1,4 koliko će beležiti Zapadna Evropa. Kao razloge za takav rast, van Galen je naveo brz i jeftin avioprevoz, rast srednje klase i nove standarde. “Gosti traže autentičnosti i lični doživljaj“, rekao je on.

Trojica panelista potom su uporedili podatke koje je su tri kompanije prikupile za Varšavu, jednu od najposećenijih turističkih destinacija u Istočnoj Evropi. Zaljučak je da je glavni grad Poljske još uvek nije iskoristio sve svoje šanse, jer je potražnja konstantna, ali ne i ponuda. Statistički podaci pokazali su da je broj međunarodnih letova u Varšavi porastao za 78 odsto, a broj soba za skoro 4.000 u periodu od 2012. do 2018. godine.

Tema sledećeg panela bila je „Ekonomske prognoze – da li nas očekuje nova kriza u 2020. godini?“. Sergej Gurijev (Sergei Guriev), glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj (EDBR), tokom razgovora sa Slavkom Carićem, generalnim direktorom Erste banke, upozorio je da je najveća opasnost za svetsku ekonomiju da se rasplamsa trgovinski rat Sjedinjenih Američkih Džava i Kine.

„Eskaliranje trgovinskih ratova moglo bi, u ekstremnom scenariju, da dovede do dubokog uticaja na globalnu ekonomiju“, rekao je on. Prognoze za region Istočne i Centralne Evrope su optimističnije, jer eventualni trgovinski rat neće uticati u toj meri na zemlje kao što su Srbija ili Poljska.

„Nikada ne možemo sa sigurnošću da kažemo da li će biti krize ili ne, ali prema onome što sada znamo, rekao bih ne“, rekao je Gurijev.

Sledeći panel „Novac govori“ (Money talk) moderirao je Andrej Erjavec iz „InterCapital Securitis“, a na njemu je bilo reči o rizicima ulaganja u turizam. Učesnici su bili Slaven Bošnjak, član menadžmenta „Az Ltd“, najvećeg hrvatskog fonda za dobrovoljne penzije, Vasilije Januković (ERBD), zatim Dejvid Poet (David Poet) ekspert osiguravajuće kuće „Galager“ (Gallager) i Marina Serdarušić, direktorka sektora za turizam i finansiranje u Erste banci.

Bošnjak je rekao da je njegova kompanija, jedan od najvećih ulagača u turizam u Hrvatskoj, zadovoljna trenutno i najavio da bi u budućnosti moglo biti uloženo i više novca. Zaključno je da postoje određeni rizici, ali da region trenutno predstavlja dobro mesto za ulaganje.

Pre početka četvrtog panela prvog dana Adria Hotel Foruma Pavle Radulović, ministar održivog razvoja i turizma Crne Gore, kratko je predstavio tu zemlju i mogućnosti investiranja. Prihodi od turizma u Crnoj Gori prošle godine iznosili su 988.2 miliona evra, odnosno 23 odsto domaćeg BDP-a, s tim da se očekuje da će porasti na 1.582 milijarde evra do 2028. godine. Investicije su iznosile 369.8 miliona evra, dok će u narednih deset godina porasti na 596.1 milion.

Kao ključni projekat predstavljena je luka Porto Montenegro, u koju je uloženo više od pola milijarde evra, s tim da se ulaže i dalje. Izdvojeni su i projetki Luštica bej vredan 1,1 milijardu dolara, zatim ostravo Mamula, marina Portonovi, investicija od 650 miliona evra. Istovremeno, Crna Gora radi na razvoju projekta Severm odnoso razvoju skijališta gde se na period od deset godina planira ulaganje 100 miliona evra. Pavlović je naglasio da je do sada u razvoj tri nova ski centra „Kolašin1600“, „Žarski“ i „Cmiljača“ uloženo 21 milion evra.

Poslednji panel prvog dana Adria Hotel Foruma okupio je predstavnike ministarstava turizma Grčke i Srbije i ministri turizma Crne Gore i Albanije koji su razgovarali su mogućnostima regiona. Svi govornici panela koji je moderirao Dirk Baker (Dirk Bakker), direktor EMEA „Colliers International“, složili su se da je turizam savršen način da se podigne i promeni slika o regionu, kao i da je ključ u regionalnoj saradnji.

Renata Pindžo, pomoćnik srpskog ministra za trgovinu, turizam i telekominikacije rekla je da „Srbija ima možda i jedinstvenu priliku, jer mi nemamo sezonu. Želimo da ponudimo destinaciju za celu sezonu“.

George Tziallas, generalni sekretar grčkog ministarstva turizma, objasnio je da je Grčka tokom poslednje četiri godine značajno uvećala broj gostiju, ali i prihode od turzma koji sada iznose 16 milijardi dolara.

„Produžili smo turističku sezonu do novembra. Promovišemo nove desetinacije i na kopnu i produžili smo turističku sezonu tokom cele godine“, rekao je.

Albanski ministar turitma Blendi Klosi naglasio je bi turizam mogao da popravi imidž regiona. “Za Albaniju turizam bi trebalo da bude jedan od stubova države. To su i strane investicije, i veći broj turista, ali i ljudi koji svedoče o stabilnosti u zemlji“, rekao je on i dodao da Albanija ima radne snage kojoj je potrebna obuka. Govoreći o tajni uspeha Crne Gore, Pavle Radulović, ministar za održivi razvoj i turizam te zemlje rekao je da „ljudi žele da osete suštinu zemlje u koju dolaze i osete doživljaj“ i da je danas neophodno pružiti svakome po nešto.

„Ako želite da razvijete zemlju, potreban je protok svežeg novca. Razgovarali smo sa investitorima, pitali ih šta im je potrebno da dođu u Crnu Goru i onda smo to uradili. Na primer, smanjenje poreza“, rekao je.

Ministar turizma Crne Gore naglasio je da je su sve zemlje Balkane male, ali i ceo region, kao i da većini mnogobrojnijih zemalja nije poznat, zbog čega je nužno da se rade zajedno. Jedan od predloga izneo je George Tziallas – kulturna balkanska ruta.