Технолог Радмила Пантић се пре пет година одлучила за посао који захтева много умећа, стрпљења, искуства и физичког рада. Данас ужива у справљању џемова, компота, слатког и ајвара без хемијских средстава, увек трагајући за новим рецептима из давне прошлости наших домаћинстава

Угледни гости једног београдског хотела из ланца светски репрезентативних хотела (строги прописи не допуштају помињање имена) и не слуте да им се за доручак сервира, између осталог, џем од бобичастог воћа, бресака, кајсија… справљен у радионици за ручну производњу укусних посластица, смештеној у селу Јарменовци које се налази испод прелепих питомих обронака Рудника.

Власница радионице специјално опремљене за прераду воћа и поврћа по старим традиционалним рецептима је Радмила Пантић. Простор у радионици пун је справа ручно израђених, по Радмилином нацрту, у ковачници Милована, наследника надалеко познатог и недавно преминулог мајстора-ковача Бранка Недељковића, из Јарменоваца. Улаз неприметан и мало двориште, и први утисак: сви зидови су украшени цвећем.

Пет година верности

Све што се произведе у мојој радионици, ради се ручно или полуаутоматски. Међутим, оно што је најбитније: у сваки производ уноси се много умећа, стрпљења, искуства и свакако физичког рада – истиче за Економетар наша ведра саговорница. Радмила показује мале тегле примамљивих боја за џемове справљене од разног воћа и поврћа.

Угледни хотел, чије име морам да држим у тајности, само од мене купује ове џемове, и тако је већ пет година. Амбалажу за њих набављам у иностранству. Снабдевач ових артикала била је, заједно са мном, једна аустријска фирма, али се она временом повукла.

Све време, откако сам одлучила да се бавим овим занимљивим послом, квалитет џемова, компота и слатког остао је исти, или се чак побољшавао. То
су производи без хемијских додатака и са поузданом етикетом да је храна здрава – истиче Радмила, поносна што се на етикетама на стакленим теглама налази лого у овом шумадијском крају добро познатог ресторана, старог чак 150 година, који воде њен свекар, супруг и син и коме је припојена регистрација њене ручне радионице.

Технолог средњошколског образовања са вишедеценијским искуством, Радмила Пантић, рођена Крагујевчанка, стечено знање је искористила у сопственој производњи, с тим што су рецепти засновани на традиционалној српској домаћој припреми, без конзерванса, адитива и сличних хемијских средстава.

Поседујем специјалну направу за техничку обраду, што представља најбољи начин да се ови укусни производи могу користити и три године – уверава Радмила, чврсто опредељена да се, уместо у фабрикама, попут „несрећне“ фабрике за прераду воћа и поврћа у Јарменовцима, у којој је некада радила, усавршава у сопственом бизнису који није ни једноставан ни лак.

Битка за здраву храну

Нашла сам себе у овом послу – наставља Радмила своју причу – за који је неопходно имати и новца за почетак. Свакако не много новца, али је потребно обезбедити простор и алатке за рад и производњу. Воће ми доносе људи из овог краја. Кад је посао обимнији, као на пример кад се љуште паприке за ајвар, плаћену помоћ затражим од жена из Јарменоваца.
Док нам о томе говори, Радмила се спрема да у првој „тури“ испече 120 килограма паприка. И, показује огроман плех, специјално прављен за печење огромних количина паприка на плину. У суседној просторији, што се одмах може примети-ти, уредно су поређане гајбе са 3.000 тегли, спремних за испоруку старим и провереним купцима.

Мени реклама није потребна јер су купци углавном добростојећи Београђани, неки и познати директори сопствених фирми, који за своја домаћинства редовно купују веће количине тегли из слатког и маринираног програма. Производи из моје радионице не могу се наћи у продавницама и маркетима. Моји купци су навикли да квалитет ручно справљених џемова и слатка, или краставаца и ајвара, као и кечапа, проверено припада здравој храни.

Опширније у штампаном издању