Фрушкогорски липов мед добио је ознаку заштићено географско порекло по правилима ЕУ, али због домаћих прописа који не познају ову специфичну производњу, пчелари још не могу да од извоза остваре добру зараду. Неопходно је да надлежни што пре хармонизују прописе из ове области са сличнима у ЕУ
Миодраг Чупић
Скоро да нема стручног скупа у Србији који за тему има пољопривреду а да се не помене како би требало да квалитетне производе обележимо ознаком заштићено географско порекло. Тада би они лакше налазили пут до светског тржишта и постизали вишу цену. Ове савете послушали су пчелари из Новог Сада и околине. Пројекат „Липов мед за одрживи развој Дунавског региона” обезбедио је заштиту порекла поменутог производа. Пројекат вредан 223.000 евра финансирали су Аустријска развојна агенција са 70 одсто, у оквиру програма „Социо-економског развоја Дунавске регије у Србији“. Партнер је био и град Нови Сад, односно Канцеларија за локални економски развој. Поред њих, у пројекту су учествовали Природно-математички, односно Пољопривредни факултет Новосадског универзитета.
Представљаће Србију на такмичењу у Братислави
Највећи део посла изнели су сами пчелари из више крајева а окупљени око друштва „Јован Живановић” из Новог Сада. Поред њих учествовали су и пчелари друштава из Инђије, Руме, Сремских Карловаца, Ердевика и Бачке Паланке. Труд који је уложен у заштиту липовог меда са Фрушке горе није прошао незапажено. Овај пројекат представљаће Србију у финалу међународног такмичења у Братислави „Јуропиен Ентерпрос Промошн Авордс” које се одржава крајем новембра ове године. Међутим, пчелари који су изнели цео пројекат, немају још увек адекватну зараду ни шансу за извоз. Главни кривац за то су домаћи прописи који су прилагођени конвенционалној, масовној производњи а ову специфичну са заштићеним географским пореклом не препознају. Зато „заштићени” липов мед са Фрушке горе још чека праву шансу за добру зараду. Пчелари који су се изборили за заштићено порекло захтевају од надлежних да прописе из ове области што пре хармонизују са сличнима у ЕУ.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- Предности редовне заштите од ванредних претњи
- Милион евра за најбоље бизнис идеје
- Срби пет сати дневно са паметним телефонима
- Светска банка хвали Србију
- Немачко-српска комора подржала кампању донације органа
- АмЧам: Реформе треба да се наставе
- Дневно прераде по 50 тона говедине и пилетине
- Следећи број Економетра излази 1. новембра 2016.
