Viškovi hrane u hotelima uglavnom završe kao otpad, a sporadično, kada se ispune sanitarni uslovi, idu kao donacija najugroženijima. Državna radna grupa je dala predlog Pravilnika o uslovima za preradu, rukovanje, skladištenje i čuvanje određenih vrsta namirnica sa oznakom “najbolje upotrebiti do” koji čeka na usvajanje, a razmatra se i ukidanje PDV-a na donacije hrane
Samo iz jednog beogradskog hotela za mesec dana se baci 400 kilograma hrane
Uprkos potrebi da se reguliše kako da hoteli viškove hrane doniraju onima kojima znači svaki zalogaj, postojeći propisi su i dalje prepreka. Podaci upozoravaju – u Srbiji domaćinstva godišnje bace 246.682.860 kilograma hrane.
Procenjuje se da je ta cifra još za 40 odsto veća ako se uzmu u obzir i količine otpada koji preostane u procesu uzgajanja i otkupa namirnica, u fabričkoj pripremi za dalju prodaju, kao i otpad iz ugostiteljskih objekata. Hotelijeri imaju dobru volju da gde god postoji mogućnost spremljenu hranu koja preostane proslede najugroženijima, ali za sada su to sporadični slučajevi.
Nije Srbija izuzetak kada je reč o bacanju hrane. Slična situacija je u Evropskoj uniji, gde se godišnje baci oko 88 miliona tona hrane, od čega 50 miliona čini voće i povrće, koje završi kao otpad zbog nepravilnog oblika ili neadekvatne veličine. U susednoj Hrvatskoj, baci se 400.000 tona hrane. I dok se s jedne strane rasipa, s druge strane je velika potreba najugroženijih gladnih, korisnika Narodne kuhinje, Svratišta za stare i decu, Doma za stare, SOS dečija sela…
Jovica Nešković, kao kuvar u Crowne Plaza u Beogradu radi već 30 godina, od toga je 18 godina šef kuhinje. Planiranju namirnica za pripremu hrane, kako kaže, pristupa se krajnje racionalno, uz što manje troškova zbog otpisa hrane jer im je blizu rok isteka trajanja.
– Naš princip poslovanja je takav da hrana koja je iznošena za posluživanje gostiju, ne može ponovo da se služi. Dobrim planiranjem jelovnika, uz uključenu kreativnost šta i koliko može od namirnica da se utroši, ne dešava nam se da imamo količine koje zbog isteka roka trajanja moramo da otpišemo ili da ih bacimo. Naravno, imamo želju i da sve viškove hrane doniramo, ali su sanitarne procedure složene, a i plaća se porez, kaže Jovica Nešković.
Pripremljeni obroci koji su posluženi nikad se ponovo ne koriste u ishrani, niti se dozvoljava da gosti hranu nose kući, zbog zdravstvene ispravnosti. Naš sagovornik ukazuje da se jela koja se tokom dana pripreme, a preostanu, koriste i za topli obrok 250 zaposlenih – za doručak, ručak, večeru i kasnu večeru. U proseku je to pola kilograma po radniku, odnosno 125 kilograma dnevno. Odgovornost prema društvenoj zajednici iskazuju i kroz odgovorno ponašanje – mesečno oko 200 litara ulja koje se upotrebi za prženje u fritezama, organizovano šalju u otkup za preradu.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- RAST ULAGANJA NAFTAŠA U 2019. GODINI: NIS investirao više od 42 milijarde dinara
- NURIJEL RUBINI O OČEKIVANIM GLOBALNIM TOKOVIMA U 2020. GODINI: Mogući su poremećaji, različiti od svega što smo videli u krizi 2008.
- REZULTATI POSLOVANJA AUSTRIJSKE GRUPE U REGIONU ZA 2019. GODINU: Erste grupa povećala operativni prihod za 8,7 odsto
- INOVATIVNI DOMAĆI PROIZVODI EKSKLUZIVNO NA POLICAMA DM DROGERIJA: Podrška domaćim proizvođačima kroz dm inkubator
- SVE UBRZANIJI RAZVOJ ROBOTIKE U SVETU: Humanoidni roboti u svemu oponašaju čoveka
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. aprila 2020.
