Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu održana je promocija knjige „Svetska finansijska kriza – deset godina posle“, profesora dr Đorđa Đukića, koja govori o posledicama velike finansijske krize, ali i o opasnosti od izbijanja nove krize. Na promociji su pored autora govorili dekan fakulteta prof. dr Branislav Boričić i poznati ekonomisti prof. dr Aleksandar Živković, prof. dr Mlađen Kovačević, kao i prof. dr Blagoje Babić.
„U knjizi sam ukazao na opasnost od izbijanja nove ekonomske krize, ističući potencijalne rizike, a koristeći tvrdu ekonomsku argumentaciju. Uvreženo je mišljenje da su ekonomisti danas jedna vrsta meteorologa, koji treba da predviđaju šta i kako će se dešavati, da li će biti krize i kakva će biti. Međutim, ekonomisti moraju da budu ti koji će dati konkretne predloge za rešavanje sadašnjih i budućih problema“, izjavio je autor knjige prof. dr Đorđe Đukić i dodao:
“Stožer svetskog ekonomskog poretka danas je američki FED, a što se tiče Evrozone, ona je u sadašnjem obliku, u budućnosti, apsolutno neodrživa. Italija emituje državne obveznice sa većom rizičnom premijom nego Španija, a Nemačke obveznice često donose investitorima negativan prinos. Bitno je naglasiti da više nije moguća primena klasične teorije privrednih ciklusa, gde možemo izvlačiti zaključke gledajući u prošlost i da je potrebno da se ekonomisti bave time kako da ponude što je moguće bolja rešenja, a ne samo dijagnoze i predviđanja.“
Kada je u pitanju situacija u Srbiji, na promociji je rečeno da se država nalazi u povoljnijoj ekonomskoj poziciji nego što je bila uoči izbijanja krize 2008. godine, međutim, postoji i niz otežavajućih faktora. BDP Srbije je sada znatno više zavistan od stranih banaka i kompanija budući da je veliki broj firmi privatizovan. Čak 80 odsto bankarskog sektora sada je u rukama stranih banaka, tokom poslednjih pet godina stanovništvo se u značajnoj meri zadužilo putem raznih kredita, a veliko je pitanje kako bi se građani snašli u trenutku izbijanja nove globalne krize.
„Mnogi upozoravaju na novu krizu, depresiju, recesiju ili duboku recesiju. Kriza u SAD se vrlo brzo prelije na ceo svet budući da je to prva ekonomija sveta, ona se pojavljuje iznenada, bez uvoda i širi se izuzetnom brzinom. Ono što je zabrinjavajuće jeste da je američki spoljni dug veći od bruto domaćeg proizvoda. Sa druge strane mnogi ekonomisti kažu da nova kriza ne mora nužno da krene iz SAD-a. Spoljni dug svih zemalja sveta veći je 2,5 puta od svih njihovih BDP-a. Mnoge zemlje Evrozone nalaze se na ivici, što znači da je moguće da će sledeća kriza početi upravo u Evropi“, komentarisao je poznati ekonomista prof. dr Blagoje Babić.
Govornici na promociji su se složili da bi Srbija morala da se više bavi pripremom i eventualnim preventivnim merama koje treba preduzeti kako bi se amortizovali mogući negativni efekti sledeće velike ekonomske krize.
