Ne možemo sa sigurnošću reći kakva će nam biti budućnost, ali se može najaviti osnovno obeležje: najvažnije središte moći biće kupac

Na svakih nekoliko stotina godina u istoriji dešava se neka korenita i oštra transformacija društva.

Potrebno je nekoliko decenija da se na tu promenu društvo adaptira i preuredi: revidira svoj pogled na svet, svoje osnovne vrednosti, svoju društvenu i političku strukturu, kulturu i ponašanje. Promene su najbolnije za one što žive na razmeđi dva raznorodna sistema.

Najizrazitiji tumač današnjeg turbulentnog vremena jeste veliki mudrac menadžmenta Piter Draker koga još nazivaju najoriginalnijim filozofom modernog društva. Gotovo da bi šokantan i nezamisliv bio sudar sa krupnim društvenim promenama svakog iole učenog pojedinca da nema tog vrsnog tumača i vizionara – Pitera Drakera.

Otac menadžmenta

Piter Draker, otac savremenog menadžmenta, radeći i kao profesor društvenih nauka na Visokoj školi menadžmenta za postdiplomske studije u Klermontu, ali i kao najtraženiji i najbolje plaćeni konsultant širom sveta, tokom svoje 75-godišnje uspešne profesionalne karijere vešto je identifikovao poslovne trendove i beležio svoja vizionarska zapažanja. Njegovu zaostavštinu za budućnost danas čini 30 objavljenih knjiga iz menadžmenta, ekonomije, sociologije i političkih nauka, prevedenih na trideset svetskih jezika.
Imajući u vidu značaj dela Pitera Drakera, ne samo po tome što je on proučavanje preduzeća i organizacija uveo u univerzitetsku praksu još daleke 1939. godine, već i iz razloga što je najznačajniji guru menadžment na svetu najavljujući uspon novih tehnologija, rast globalne ekonomije, novi svet obrazovanih pojedinaca, u poslednjim godinama svog rada neprikosnoveno najavio i potrebu za bazičnim inoviranjem tradicionalnih metoda upravljanja.
Piter Draker zaokružio je svoj stvaralački opus i ostavio neizbrisiv trag u naučnom doprinosu novog doba proučavajući društvo, ekonomiju, upravljanje i politiku. Najzad, knjigom „Draker iz dana u dan“, uz pomoć koautora Džozefa Maćiarelija, zaokružio je svoju edukativnu misiju. Njegov život ugasio se krajem 2005, nadomak proslave 96. rođendana.

Današnje promene nisu posledica ni agresivne politike, ni tehnološkog razvoja. Promene su korenite i dugotrajne. Ne mogu se zaustaviti. Zbog toga je i poslovna filozofija danas uveliko izmenjena. I menadžment teorija više nije u stanju da nudi jedan univerzalni obrazac za sve pouzdane tehnike koje su bile u središtu pažnje poslednjih decenija. Pluralistički pristup zahteva i novu doktrinu.

Ne možemo sa sigurnošću reći kakva će nam biti budućnost, ali sa velikom verovatnoćom mogu se najaviti njena osnovna obeležja, tvrdi Draker. To neće biti budućnost ekspanzivnih slobodnih tržišta, tržišta za razmenu robe i usluga. Čak suprotno, tržišta će se smanjivati. To znači i da će najvažnije središte moći biti kupac. Takođe, može se predvideti da će se pad u pogledu prodaje proizvodnje nastaviti, a nastaviće se rast cena u zdravstvu i obrazovanju.

U knjizi „Upravljanje u novom društvu“, izdavač ASEE Books, Piter Draker bez zadrške i otvoreno upozorava:

“Najveće promene tek predstoje. Društvo neće oblikovati informaciona tehnologija, ma koliko značajna bila. Centralna karakteristika novog društva biće nove institucije i nove teorije, nove ideologije i novi problemi. Biće to i veliki izazov i za menadžment i za transformaciju korporativnih sistema koji treba da se decentralizuju i konfederalizuju… U doba velike nesigurnosti i nepredvidivih iznenađenja”, napominje Draker, “čak ni dobro postavljena strategija ne osigurava uspeh. Međutim, ako se promene i novi poslovni trendovi ne budu dovoljno uvažavali, neuspeh će svakako biti zagarantovan.”

Uprkos upozorenju, Piter Draker ne zagovara sumornu viziju budućnosti.

Ključ uspeha

Gde je ključ uspeha? Piter Draker je prvi uočio da zahtev za obrazovanjem raste a ne opada. Najavio je i neminovnost permanentnog dopunskog obrazovanja tokom radnog veka, koji danas prepoznajemo u konceptu doživotnog učenja. Obrazovanje je, zapravo, kapitalna investicija i osnovna infrastruktura savremenog društva znanja. Jer, izazovi sa kojima ćemo se suočiti biće izazovi rukovođenja koje će morati da rešavaju pojedinci.
Države će biti u stanju da pruže pomoć, ili će biti kočnica. Ali sami zadaci, nisu zadaci koje mogu obavljati samo države. Oni se mogu rešavati samo putem pojedinačnih organizacija i njenih predstavnika. Shodno tome i efektivnost organizacija zavisiće od toga šta rade i odlučuju pojedinci, rukovodioci i profesionalni stručnjaci sa svojim organizacijama i sa svojim vlastitim životom.

Tome u prilog govori i knjiga, koja je naročito zavredela pažnju za objavljivanje jer sumira najrelevantnija poglavlja autorovog sveukupnog opusa, pod nazivom „Draker iz dana u dan“ (2004. engl. izdanje). Delo se nedavno pojavilo i na našem tržištu (adizesbg@eunet.yu). Zanimljiva po sadržaju, knjiga je po mnogo čemu filozofska ali i pragmatična, u njoj Piter Draker sumira svoje poruke u 366 promišljanja i motivacija da se prave stvari urade na pravi način. Teme su raznovrsne: od „Traganja za promenom“ i „Disciplinom menadžmenta“, pa sve do „Cene uspeha“ i „Integrisanja ekonomije i društva“.

Svaka od ovih tema označava i specifičnu stručnu destilaciju godina, posmatranja, studioznog proučavanja i proveravanja u praksi. Svaka njegova poruka pokreće na akciju sa ciljem da ukaže na nove mogućnosti. Po jedan naslov za svaku stranicu. Na početku sledi po jedna Drakerova sentenca, a na kraju praktičan savet. Međutim, najznačajniji deo ove knjige čine prazna mesta na kraju svake stranice, tvrdi Draker. Ona predstavljaju prostor za čitaoce, za mere koje oni preduzimaju, odluke koje donose i posledice tih odluka. Jer, u osnovi, to jeste jedna neobično proaktivna knjiga. Valjda u toj proaktivnosti leži odgovor što njegovi naslovi već više od pola veka ne silaze sa liste svetskih bestselera. Njegova stručna literatura u oblasti menadžmenta i društvenih nauka daje putokaz kako izdržati u ovim nemirnim i opasnim tržišnim previranjima i kako se suočiti sa novim tehnologijama i novim društvenim promenama koje se smenjuju nesvakidašnjom brzinom.

Zorica Stablović-Bulajić