Кина ће 2050. године бити најконкурентнија светска привреда испред САД, Индије, Јапана, Бразила, Русије, Британије, Немачке, Француске и Италије
»Конкурентност нација и Република Србија« – назив је дипломског рада који је крајем јуна ове године, на Факултету за менаџмент Универзитета »Браћа Карић«, одбранила Дубравка Шкунца, један од најбољих студената овог универзитета. По оцени професора, чланова комисије која је вредновала овај дипломски рад, реч је о својеврсној анализи конкурентности српске привреде у односу на окружење и свет. Будући да се до сада безброј пута на делу показало да је конкурентност један од највећих проблема српске привреде, Економетар ће, са дозволом аутора, у неколико наставака пренети делове из овог рада Дубравке Шкунца, ментора проф. др Ивана Багарића. Рад се састоји из четири сегмента: Историјски настанак конкурентности нација, Листе конкурентности нација, Конкурентност привреде Републике Србије и Оцена домаћих експерата.
Стручњаци Светског економског форума предвиђају глобалну стопу раста од 4,25 одсто, што је за један одсто мање него раније. Међутим, упркос успоравању глобалне индустријске производње и трговине, прогнозира се и убудуће солидан раст.
Очекује се да ће до 2050. године Бразил, Русија, Индија и Кина (БРИК) имати већи бруто домаћи производ од САД, Јапана и привреде европских земаља. Међутим, становништво БРИК-земаља ће и даље живети сиромашније од становника наведених земаља.
Кина ће 2050. године бити најконкурентнија светска привреда испред САД, Индије, Јапана, Бразила, Русије, Британије, Немачке, Француске и Италије.
Приватни капитал
Кина је успела да свој бруто друштвени производ повећа са 300 на 1.000 милијарди долара. Између 1994. и 2003. године, захваљујући стабилној стопи раста од преко седам одсто годишње, 1,3 милијарде Кинеза је изашло из сфере апсолутног сиромаштва. У Кини је било 440 милијарди долара страних директних инвестиција у 2002. години. Власт у Кини акценат ставља на приватни капитал. Створено је повољно окружење за оснивање недржавних предузећа, приватних градских и сеоских предузећа и економских зона у којима се окупљају страна приватна предузећа. Кинези су експериментално и успешно применили либерализацију и приватизацију у локалним срединама. У последњих четврт века у пољопривреди су створени потпуно нови односи, утемељени на компромисним решењима која су прихватила сеоска домаћинства. Наиме, сељаци нису могли да продају или наследе земљу, али су имали могућност да је дугорочно закупе. Деведесетих година прошлог века најважнији принцип примењен на расподелу прихода између федералних и локалних органа власти био је фискални федерализам. Одвојени су приходи централних и месних органа власти.
Један од највећих проблема са којима се суочава Кина јесте одлив мозгова. Међутим, иако становници са високим образовањем чине само један одсто читаве популације, повратак 18.000 стручњака – магистара и доктора наука са страним дипломама, дао је огроман интелектуални и економски допринос развоју кинеске привреде. На основу обављених истраживања (Голдман Сакс) може се закључити да ће Кина сустићи Немачку 2007. године, Јапан 2015. и САД 2041. године.
Кинески темпо
У Кини је 1989. године било 90.000 приватних фирми, док је на почетку 2003. године Кина имала преко два милиона предузећа у приватној својини која су учествовала у бруто националном производу са једном трећином. Број запослених се попео са 650 милиона (1990. године) на 730 милиона (2001). Услужни сектор је прихватио највећи број незапослених. Преко приватних предузећа се годишње запошљава око 10 милиона људи, па је у периоду од 1990. до 2001. године око 30 милиона урбаног становништва запослено у приватном сектору.
Раније је Кина била само “тржиште са милијарду потрошача”, а данас је постала изузетно конкурентна извозна сила која у САД пласира компјутере и техничку опрему. Укупни кинески извоз је 2001. године био 266,2 милијарде долара, односно пет одсто светског извоза. У Кини је више од половине светске продукције камера, 30 одсто светске производње клима-уређаја и телевизора, а око 20 одсто производње беле технике. Приватне компаније у Кини су највећи светски произвођачи алуминијума, бакра и челика.
Цена развоја коју је Кина морала да плати јесте жртвовање природног окружења током протеклих 25 година. Наиме, угрожене су ретке врсте флоре и фауне, а колевка кинеске цивилизације – Жута река уништена је у доњем току због великих количина индустријског отпада.
Српска привреда
Протеклих година мало пажње посвећено је питању конкурентности наше државе. У будућности ће, пак, конкурентност бити кључна за диференцирање и укључивање Србије у савремене европске и светске економске токове.
Политичка елита се полако ослобађа тешког бремена 90-их година прошлог века, а прилике захтевају да се овај процес убрза.
У сагледавању и праћењу ситуације у привреди Србије учествују, како еминентни економисти, тако и специјализоване организације као што су Светски економски форум и Институт Џеферсон (Jefferson).
Према студији Института Џеферсон из 2003. године Република Србија се по конкурентности своје привреде нашла на 69. месту од укупно 76 земаља.
У изради студије учествовала су два тима да би се покрили микро и макро концепти конкурентности. Истраживање је обављено на основу два основна аспекта конкурентности: микроконкурентности (конкурентност предузећа) и макроконкурентности (конкурентност националне привреде).
Технолошко заостајање
Са индексом технологије од 3,16 Србија и Црна Гора заостају иза свих земаља у транзицији (Украјина 3,18, Бугарска 4,32). Најлошији подиндекс у овом индексу је везан за информационо-комуникационе технологије и износи 2,15 (75. место), а подиндекс иновација је 1,79 (65. место). Анкетирани руководиоци сматрају да наша земља технолошки веома заостаје за већином земаља у свету. Издаци предузећа за истраживање и развој су минимални или не постоје, а сарадња са домаћим универзитетима скоро и да није присутна.
“Микроконкурентност представља релативну ефикасност предузећа да продају своје производе и услуге на тржишту на којем је присутна међународна конкуренција. Конкурентност са макро становишта се односи на способност остваривања виших факторских доходака у условима када су домаћа предузећа изложена непосредном утицају међународне конкуренције.” На тај начин се обједињују сва суштинска подручја привредног система земље.
Институт Џеферсон је групи од 75 земаља које је Светски економски форум обухватио истраживањем из 2001. године додао Србију и Црну Гору која се нашла на 69. месту од укупно посматраних 76 земаља. Међутим, листом Светског економског форума обухваћена је само половина земаља у свету, што значи да бити при крају ове листе не значи бити и на дну листе коју разматрају потенцијални инвеститори.
Јавне институције
Према индексу јавних институција СЦГ се налази на 51. месту, а иза ње су Румунија, Бугарска и Чешка Република. Јавне институције су кључне за привредни раст на нижим нивоима развоја. Индекс се састоји од два подиндекса, а то су подиндекс уговора и закона и подиндекс корупције, према којем је СЦГ јако добро позиционирана и налази се на 37. месту. Разлози за то су што се у израчунавању овог индекса не користи ниједан објективан податак, већ само одговори из анкете. Испитивање је вршено у току спровођења акције “Сабља” против организованог криминала, па су анкетирани руководиоци због тога оценили да у нашој земљи корупција уопште не постоји. Постоји и образложење да наши људи не сматрају корупцијом скривене облике мита (ситне поклоне, услуга за услугу и сл.). Корупција ни у ком случају није искорењена, јер су анкетирани као одговор на питање о веровању у поштење политичара дали изузетно ниске оцене.
Код подиндекса уговора и закона средњим оценама су означени непристрасност судства, заштита приватне својине и утицај организованог криминала, а неповољније оцене дате су склоности државе да фаворизује појединце или одређене фирме.
Индекс макроекономског окружења износи 2,96 (73. место). Од три подиндекса СЦГ има:
добру позицију код подиндекса учешћа јавних расхода у БДП током 2000. године (14. место).
Те године је учешће јавних расхода било релативно ниско у односу на остале земље, због чега је и постигнут овакав резултат. Разлог за то је проблем са обухватом фискалних расхода, па је могуће да је те године одређени део расхода ишао кроз ванбуџетске ставке. Јавна потрошња је најконтроверзнија компонента индекса јавних институција. Многе студије су дошле до закључка да постоји инверзни однос висине јавних расхода као процента ГДП с једне, и стопе привредног раста, с друге стране. Разлог су порези (извор јавних прихода) који треба да задовоље велике јавне расходе. Такође и недовољна јавна потрошња може да успори продају одређених сектора и у обрнутом смеру закочи раст. Али, ова друга ситуација је веома ретка.
(Наставиће се)
