Najvažniji proizvod NAFTE je džindžerbred keks od koga se pravi kućica koja služi za ukras. U kutiji sa keksom nalazi se šećer i bombone različitih oblika za dekoraciju. Kupac može sam da kreira svoju prazničnu kućicu

U Torontu je 9. septembra u Glenn Gould studiju održao koncert tenor Goran Dime, iz Beograda, uz klavirsku pratnju Ivana Jovanovića.

Jedan od sponzora koncerta bila je kompanija NAFTA (skraćenica od North American Free Trade Agreement) čiji su vlasnici Beograđani koji se bave vrlo neobičnim biznisom: godišnje prodaju devet miliona kilograma keksa koji niko ne jede!

Vlasnici NAFTE su Dragan Marković, generalni menadžer i predsednik kompanije, i Dragan Marjanović, zamenik generalnog menadžera i menadžer proizvodnje. Knjigovodstvo, plate, komunikaciju sa zaposlenima rade njihove supruge Gordana Marković i Snežana Marjanović.

Ukratko

Gde provodite godišnje odmore?
– Idemo na Karibe, u Meksiko, na Kubu…
Koje omiljene poslastice kod vas bude sećanja na detinjstvo?
– Čokoladne bananice – Soko Štarka i „smoki“.
A planovi za budućnost?
– Penzija što pre!

U Kanadu su došli 1994. godine. „U Beogradu smo krajem osamdesetih imali svoj biznis – malu knjižaru na Bulevaru, kod Cvetka“, priseća se Dragan Marković, prilikom naše nedavne posete Kanadi i, u razgovoru za Magazin Biznis, kaže:

– Polako se biznis razvijao pa smo otvorili i veleprodaju. U jednom momentu smo imali oko 400 kupaca – knjižara iz Srbije, Hrvatske, Slovenije. Taj biznis je išao vrlo lepo dok nije počeo rat. Da nije bilo rata mi bismo i dan-danas bili u Srbiji i radili taj posao. Kanada je bila naš izbor.

Došli smo sa biznis vizom. Ne dolazi veliki broj ljudi sa ovom vizom u Kanadu. Pošto smo imali svoj biznis u Srbiji, imali smo dosta dugačak proces u Beogradu dok nismo dobili papire: morali smo da imamo biznis plan, da dokažemo da ćemo da investiramo pare u Kanadi… Prodali smo sve što smo imali u Srbiji – stanove, lokale, kola, placeve. Ništa nije ostalo!

A čime ste se bavili po dolasku u Kanadu?

– Prvo smo investirali u nekretnine. Kada smo došli, posle nekoliko meseci smo kupili jednu malu zgradu sa 10 stanova. Za razliku od Srbije gde nikada nismo mogli da dobijemo kredit, u Kanadi smo posle 4-5 meseci dobili kredit od 600.000 dolara za kupovinu zgrade. Potom smo rešili da otvorimo vlastiti biznis i da krenemo od nule. Ušli smo u partnerstvo sa jednim našim čovekom iz Srbije koji je imao veze i kontakte u Kanadi. Nas trojica smo započeli biznis – kupili smo prvu mašinu za pakovanje bombona i prvih godinu-dve ništa se nije dešavalo. Plaćali smo rentu za prostor, troškove telefona. Dolazili smo na posao da bismo popili kafu. Potom je posao krenuo. Prvi veći posao koji smo dobili bio je pakovanje bombona koje su prodavane u kutijama sa džindžerbred keksom – od džindžerbred keksa se prave ukrasne kućice za Božić. Džindžerbred keks smo prvi put videli u Kanadi.

Kompanija za koju smo radili bombone bila je zadovoljna saradnjom sa nama, pa su nas sledeće godine pitali da za njih pravimo šećer pomoću koga se „lepi“ džindžerbred keks i sklapa kućica. Taj posao smo takođe dobro uradili – isporučili smo sve na vreme, kvalitet je bio dobar. Nakon toga, treće godine su nas pitali da li možemo da za njih radimo i keks. I, tako je sve krenulo. Džindžerbred keks koji se ne jede doneo nam je poslovnu sigurnost, stabilnost i profit, priča Dragan Marković.

NAFTA za Ginisa

Džindžerbred kućica je najrasprostranjeniji i najomiljeniji proizvod za Božić u Americi. Za većinu ljudi taj proizvod znači vraćanje u detinjstvo i budi lepa sećanja.
Za Ginisovu knjigu rekorda NAFTA je 2000. godine sazidala od keksa najveću kuću na svetu – visoku 25 metara. Ove godine imaju u planu da sazidaju još veću.

Kompanija NAFTA se prošle godine preselila u novi poslovni prostor u opštini Brampton gde su smeštene sve velike svetske kompanije – Ford, Nestle, Koka-Kola, i druge. Fabrika ima 16.000 kvadratnih metara, a za godinu dana proizvede devet miliona kilograma keksa!

Ima 250 zaposlenih, koji rade u tri smene, svakoga dana od ponedeljka do subote. Zaposleni su Srbi, Kanađani, Kinezi, Rusi, Španci.

Prošle godine (2005) isporučili su između pet i šest miliona kutija keksa – to je transportovano sa 600 kamiona. Svaki kamion je dugačak 16,5 metara – što znači da je to 10 kilometara dugačka kolona. Udaljenost kao od Terazija do Banovog brda. NAFTA 75 odsto robe proda u Americi, a 25 odsto u Kanadi.

Većinu proizvoda NAFTA i danas radi za druge – prave proizvod pod imenom druge kompanije. U Kanadi ima mnogo kompanija koje isključivo rade prodaju i marketing, a nemaju svoju proizvodnju. One poručuju od stotine drugih proizvođača da za njih prave proizvode pod njihovim imenom – brendom.

– Ovog trenutka tri četvrtine našeg biznisa se zasniva na tome, a jedna četvrtina su naši proizvodi sa kojima mi idemo na tržište i u maloprodaju, kaže Dragan Marković.

Najvažniji proizvod NAFTE i dalje je džindžerbred keks od koga se pravi kućica koja služi pre svega za ukras. U kutiji sa keksom nalazi se šećer i bombone različitih oblika koje služe za dekoraciju. Kupac ima mogućnost da sam kreira svoju prazničnu kućicu. Iako je Božić u decembru, proizvodnja džindžerbred keksa počinje već u januaru.

Internet veza

Koliko vam je poznata ekonomska situacija u Srbiji?
– Uglavnom preko interneta pratimo dešavanja u Srbiji. Pokušavali smo nekoliko puta da kupujemo proizvod iz Srbije – karamele. Kontaktirali smo neke naše proizvođače, ali je na naš mejl odgovor stigao posle šest meseci! U međuvremenu smo karamele kupili u Kanadi i poslali ih za Ameriku – kaže Dragan Marković.

Za svaki veći praznik postoji posebna linija proizvoda. Tada ljudi najviše kupuju. Cela ekonomija u Americi je „tempirana“ za te datume – Dan zaljubljenih, Uskrs, 4. jul – Dan državnosti Amerike, Noć veštica, Dan zahvalnosti i Božić, koji je najveći praznik. Tada je i potrošnja ubedljivo najveća. Pakovanje džindžerbred keksa u maloprodaji košta oko 7,5 evra.

– Tek smo prošle godine počeli sa proizvodnjom jestivih kolača. Tada smo investirali u nove mašine, potpuno automatizovane. To nam je omogućilo proširenje asortimana i kapaciteta, kaže Dragan Marjanović i seća se anegdote od pre nekoliko godina. – Razgovarao sam sa bratom u Srbiji i rekao mu da proizvodimo keks koji niko ne jede, a da ne možemo da postignemo da napravimo količine koje se traže u Americi. Rekao sam mu da se u 99 odsto slučajeva taj keks zaista ne jede: napravi se kućica, koja se, kada praznici prođu – baca. Brat je bio iznenađen i ubeđen da se sa njim šalim!

U Kanadi postoji još jedna kompanija koja radi isti biznis kao i NAFTA. U Americi samo male privatne pekare proizvode džindžerbred keks. Ali, to su sasvim male količine. Vlasnici NAFTE Dragan Marković i Dragan Marjanović kažu da je u biznisu najvažniji – veliki rad, posvećenost poslu i sreća. Baš kao i za sve u životu!

Marina Lazarević, PR Consultant agencije Communis