Pandemijska kriza je pokazala slabe tačke globalne ekonomije: teško do finalnog proizvoda jer komponente se proizvode na dalekim destinacijama, transport može da bude zaustavljen ili usporen, energija može da bude nedostupna svima. Krajnji rezultat su: veće cene, energetska kriza, nemogućnost finalizacije proizvoda i nedovoljno radne snage. Svet će tražiti nova rešenja

Milorad Kilibarda

Iako ima privrednog rasta u najvećem delu svetskih ekonomija, i u najstabilnijim ekonomijama se već beleži rast inflacije, cene energenata su veoma visoke, najvažnije sirovine na berzi dostižu rekordne cene. O tome kako je i zašto globalna i lokalna ekonomija došla u takvu situaciju, za Radio Beograd I govorio je profesor Milorad Kilibarda, šef odseka za logistiku Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.

„Kompanije su u proteklim decenijama izmeštale svoju proizvodnju tamo gde je jeftinija radna snaga, povoljniji uslovi poslovanja, a to je bio Daleki istok i Azija. Komponente za različite proizvode prave se u različitim državama, na različitim kontinentima, a to je sve potrebno povezati, da bi došlo do finalizacije proizvodnje i da bi ti proizvodi stigli do krajnjeg potrošača. Tu je ključan deo logistika i lanci snabdevanja su ključni za to umrežavanje i povezivanje. Zato je bila dovoljna blokada Sueckog kanala, pa da se dogode značajne promene u lancima snabdevanja“, rekao je prof. Kilibarda objašnjavajući zašto je deo globalne privrede sada ozbiljno ugrožen i zašto kompanije razmišljaju da traže nova rešenja.

Prvo suočavanje sa pokidanim lancima snabdevanja dogodilo se još na početku pandemije, kada se shvatilo da dobar deo sirovina za lekove dolazi sa Dalekog istoka, a pošto su bile blokirane te luke, gotovo da je farmaceutska industrija bila u ozbiljnom problemu: „Nije se znalo da li će biti lekova i to je otvorilo temu o povratku te proizvodnje u zemlje matice ili bar u neke zemlje koje su bliže“, rekao je prof. Kilibarda.

Foto: E kapija

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• NEMAČKA KOMPANIJA ZF U SRBIJI: U Pančevu nastaju tehnološkoproizvodni projekti budućnosti
• VOJISLAV LAZAREVIĆ, PREDSEDNIK IO ADDIKO BANKE: Zajedno gradimo digitalnu budućnost
• NOVI IZAZOVI MONETARNE POLITIKE: Da li je porast inflacije zaista prolazan fenomen
• NASTAVLJAJU SE IZMENE I DOPUNE PORESKIH ZAKONA: Nove poreske olakšice treba da podstaknu zapošljavanje
• RAIFFEISEN BANKA ŠIRI DIGITALNU REVOLUCIJU I NA PONUDU ZA MALU PRIVREDU: „Biznis iRačun“ i „Biznis iKeš“ – potpuno onlajn, bez posete banci
• ZNAČAJNA INVESTICIJA KOMPANIJE MESSER TEHNOGAS U VREME PANDEMIJE: Savremena punionica specijalnih gasova
• KOMPANIJA NIS REALIZOVALA JOŠ JEDAN CIKLUS PROGRAMA “ZAJEDNICI ZAJEDNO”: Odgovorno prema zajednici i budućim generacijama
• BOGAT BIZNIS PROGRAM NA EXPO 2020 DUBAI DONOSI NOVE POSLOVE: Projektanti, enterijeristi i dizajneri na tržištima arapskih zemalja
• KOMPANIJA dm: IZVANREDAN RAST I REKORDNE DONACIJE U POSLOVNOJ 2020/21. GODINI: Tradicionalno uz zajednicu – rekordan broj donacija
• SNAŽNA PODRŠKA KONKURENTNOSTI U GLOBALNOJ TRŽIŠNOJ UTAKMICI: Srbija inovira, zato što može i zato što mora
• PROGLAŠENE NAJBOLJE PREDUZETNICE I RODNO NAJSENZITIVNIJE KOMPANIJE U SRBIJI: Cvet uspeha za ženu zmaja – petnaesti put
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. decembra 2021.