Glavni ekonomski problem država regiona je nesposobnost da proizvedu robu kojom mogu da konkurišu na svetskom tržištu. To je u velikoj meri i osnovni problem Srbije. Zato utopistički izgleda cilj da Srbija za jednu deceniju dostigne razvijene ekonomije Evrope. I mi smo tako sanjali da ćemo dostići Švajcarsku, ali smo još značajno iza nje, iz više razloga…

Mencinger: Slovenija je prodala bankarski sistem, Rogašku i Radensku i mnogo drugih firmi. To je sramota za sve vlade posle 1990. godine…

Pre dve godine je bila aktuelna priča o carinskoj uniji zemalja Zapadnog Balkana, pre pet godina je započet Berlinski proces za oporavak zemalja Zapadnog Balkana, a sada se priča o „Malom Šengenu“ za tri zemlje – Srbiju, Albaniju i Severnu Makedoniju. Kako izgledaju svi ti predlozi za oporavak ekonomija Zapadnog Balkana – jedno je od pitanja kojim smo se obratili profesoru Joži Mencingeru, uglednom slovenačkom ekonomisti koji, kao „jugonostalgičar“, odlično poznaje prilike na celom Balkanskom poluostrvu i često ih tumači. U ekskluzivnom intervjuu za Magazin Biznis, profesor Mencinger izražava sumnju da Srbija može da ostvari visoke stope rasta koje je predložila Svetska banka, ističe da su ekonomije ovog dela Balkana nesposobne da proizvedu visokokvalitetnu robu, upozorava na potencijalnu krizu u Evropskoj uniji, nema ništa protiv da NLB kupi Komercijalnu banku, ali i podseća na svoj stav da banke treba da budu u državnom vlasništvu.

A kad je reč o odnosu Evropske unije prema Zapadnom Balkanu i o tome da li su istinske namere Unije da ekonomski oporavi naš region ili se izmišljaju modeli da se mi „zabavimo o svom jadu“, profesor Mencinger smatra da nema dileme da i EU želi ekonomski oporavak Zapadnog Balkana:
– Jer, ako ništa drugo, to povećava tržište. No, ozbiljnih namera da se zemlje Zapadnog Balkana brzo uključe u Evropsku uniju za sada u EU nije bilo, niti je EU, zbog krize u kojoj se nalazi, sama spremna na novo širenje. Mnogi misle da je priključenje Bugarske i Rumunije bila greška. Različiti pokušaji za Zapadni Balkan imaju svrhu zadržati motiv za uključenje, jer to smanjuje političke i socijalne pritiske u zemljama, i, što izgleda važno pogotovo za Srbiju, smanjuje želju oslanjati se na Rusiju, na koju se, zbog istorijskih iskustava, gleda sa prikrivenim strahom, smatra profesor Mencinger.

• Koliko su iskrene namere raznih međunarodnih institucija, država ili Evropske unije, da se zaista pomogne rast ekonomija Zapadnog Balkana?
– Nema nikakvog razloga zbog kojih namere ne bi bile iskrene. Ako ništa drugo, ne može se osporavati činjenica da rast smanjuje tenzije među zemljama. Možda i do raspada Jugoslavije ne bi došlo da nije nastupila ekonomska kriza koja je počela 1980. i kulminirala pred raspadom zemlje. Tadašnji premijer Marković, poslednji pravi Jugoslaven, sve do kraja je verovao da je bilo moguće zadržati Jugoslaviju zajedno s novcem koje bi dobio od Amerikanaca. No, bilo je prekasno, nacionalizam je bio jači od novca. Očigledno je za širenje jako zainteresovan NATO, koji je uz Hrvatsku učlanio i Crnu Goru i Makedoniju.

• Koji je glavni problem ekonomija Zapadnog Balkana, posmatrano u celini? Pojedinačno posmatrano – koji je najveći problem za brži rast srpske ekonomije?
– Čini se, da je glavni ekonomski problem nesposobnost proizvoditi robu kojom je moguće konkurisati na svetskom tržištu. To je u velikoj meri i osnovni problem Srbije.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• U BEOGRADU ODRŽAN 19. EKONOMSKI SAMIT U ORGANIZACIJI TGI GRUPE: Inovacije su prioritet za bankarski sektor
• PRIVREDNA KOMORA SRBIJE ORGANIZUJE SPECIJALNE OBUKE ZA PRIVREDNIKE: Novo izdanje pravila za međunarodnu trgovinu Incoterms 2020
• REGIONALNA KONFERENCIJA “POVEĆANJE PRODAJE OSIGURANJA U POSTOJEĆIM USLOVIMA“: Čvrsta veza između osiguranja i ekonomskog rasta
• SIEMENS-OVI PROIZVODI ZASNOVANI NA DIGITALNIM PLATFORMAMA ODGOVARAJU NA SVE ZAHTEVE KORISNIKA: Inteligentni elektroenergetski sistemi
• NEVENA PEROVIĆ, RUKOVODILAC SEKTORA PRAVO I COMPLIANCE: Poverenje potrošača stiče se uz fer i transparentno poslovanje
• JESENJI VIVALDI FORUM MOKROGORSKE ŠKOLE MENADŽMENTA „LJUDI SA SVRHOM – HR PRAKSE KOJE PRAVE RAZLIKU“: Zašto je važno imati dobar HR sektor
• SAŠA ŠKUNDRIĆ, DIREKTOR DIREKCIJE ZA LJUDSKE RESURSE VOJVOĐANSKE BANKE AD NOVI SAD, OTP GRUPE: Digitalno bankarstvo stavlja HR pred više izazova
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. novembra 2019.