Dugo je kod nas forsirana priča da će nam veći ekonomski rast sam po sebi doneti veću i kvalitetniju zaposlenost. Kao što vidite, to se nije desilo. Imamo stabilnu stopu neformalne zaposlenosti već 20 godina. Poreski sistem je jedan od glavnih krivaca za to, a poreska politika je definisana početkom 2000. i od tada se nije menjala. Dodatno, tranzicija i transformacija privrede izmenile su srpsko tržište rada, pa su poteškoće sada još kompleksnije
Jelena Žarković: Trebalo bi razmišljati o socijalnim naknadama kojima se dopunjuju niske zarade
Podrška građanima i privredi tokom ove krize bila je čak četiri puta veća od one koju je globalna ekonomija dobila tokom prethodne krize iz 2008. godine. Procenjuje se da su države širom sveta potrošile skoro 14 odsto globalnog BDP-a da bi ublažile socioekonomske posledice krize. Države koje su snažno intervenisale, uspele su i da spreče stvaranje novih siromašnih pojedinaca. Zanimljivo je ovde napomenuti i da su zemlje koje su pre krize imale razvijenije sisteme socijalne zaštite, poput Francuske ili Nemačke, potrošile manje novca za pakete pomoći od zemalja koje imaju manje razvijene mehanizme zaštite dohotka stanovništva koji se automatski aktiviraju kada zemlja uđe u krizu, poput Engleske i SAD. Ovu ocenu u razgovoru za Magazin Biznis iznela je Jelena Žarković, vanredni profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, koja u akademskoj zajednici važi za eksperta za pitanja nejednakosti i siromaštva.
• Prema proceni Svetske banke, do kraja 2021. godine ispod granice siromaštva skliznuće oko 115 miliona stanovnika. S obzirom na to da ova pandemija dugo traje, čini li Vam se ova procena realnom? Nije li optimistična?
– Globalno posmatrano, ovo je prvi put u poslednjih 20 godina da će doći do rasta ekstremnog siromaštva, odnosno broja ljudi koji imaju na raspolaganju manje od dva dolara dnevno, što je linija siromaštva kako je definiše Svetska banka. To je baš ovih oko 115 miliona koje pominjete. Više od polovine novih siromašnih su stanovnici Južne Azije, a ostali uglavnom pripadaju teritorijama podsaharske Afrike. Razlog tome je što u ovim zemljama zdravstveni sistemi nisu dovoljno razvijeni da bi mogli da se uhvate u koštac sa epidemijom, niti ove zemlje imaju jake sisteme socijalne zaštite, koji bi mogli da posluže kao amortizer pada životnog standarda. S druge strane, bogatije zemlje su snažno intervenisale da bi pomogle privredi i stanovništvu.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- U SANU PREDSTAVLJENA KNJIGA – MONOGRAFIJA AUTORA PROF. PAVLA PETROVIĆA I PROF. MIRJANE GLIGORIĆ MATIĆ: Zašto Srbija zaostaje, umesto da sustiže razvijenije zemlje CIE
- ŠTA DONOSI NOVI PRAVILNIK O POREZU NA DODATU VREDNOST: Od prvog jula ove godine novi propisi o PDV-u
- PREDNOSTI ULAGANJA U RAZLIČITE VRSTE OTVORENIH INVESTICIONIH FONDOVA: Kako upravljati ličnim finansijama
- PODRŠKA DOMAĆIM PROIZVODIMA I PROIZVOĐAČIMA: Oko 150 proizvoda sa žigom „Čuvarkuća“ i u Lidlu
- SAVREMENA TEHNOLOGIJA JE POTPUNO AUTOMATIZOVALA RAD NA BUŠOTINAMA: Kako se digitalizuju naftaši
- TV SLIKE I PRILIKE: Od filma do životne istine
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. juna 2021.
