Glavna institucija, Svetska zdravstvena organizacija, najpre je potcenjivala opasnost i negirala da je u pitanju pandemija; ljudima je pogrešno poručivala da ne nose maske, ali se zato bavila svojim političkim i ideološkim pitanjima. To su eksperti koji ugodno žive i koje svi mi poreski obveznici sveta plaćamo, upravo zbog ovakvih situacija, a oni su – beskorisni. Bolje informacije smo dobijali od naučnika van ovih institucija, pa i od običnih ljudi i volontera širom sveta
Slaviša Tasić
Kao u Ani Karenjinoj, svi ekonomski bumovi su isti, a kriza je svaka različita. Poslednje dve svetske krize su potpuno različite. Kriza 2008. je potekla u finansijskom sektoru, a onda se proširila na realni. Slom finansijskog sektora je poremetio tokove novca, stvorio nelikvidnost, što je onda ugasilo tražnju i pogodilo realni sektor. Privreda i zaposlenost su tada pali jer je presahla tražnja. Kod aktuelne krize, smer je drugačiji. Ovo je spoljni, vanekonomski element koji je pogodio realni sektor direktno. Onemogućio je rad. To je vrlo jasna i jednostavna kriza. Kriza iz 2008. je bila i misteriozna, pa je i dan-danas teško dokučiti tačne uzroke takvog sloma. Kod sadašnje krize sve je jasno, ali to ne znači da neće biti jednako bolna.
Ovako je prof. Slaviša Tasić, naučni saradnik beogradskog Instituta ekonomskih nauka, odgovorio na naše pitanje o tome kakve su sličnosti i razlike između krize 2008. i ove sada. U intervjuu za Magazin Biznis prof. Tasić naglašava da sadašnja kriza možda bude i dublja od prethodnih svetskih kriza, ali zato ima potencijal da bude kraća.
– Velika depresija nastala 1929. je trajala između četiri i 10 godina, zavisno kako se gleda, pošto se posle prvog oporavka, pojavila nova recesija. Kriza iz 2008. je trajala nešto kraće jer je odgovor ekonomske politike bio brži. Pre svega, centralne banke su sprečile veliku deflaciju kakva je postojala kod krize iz 1929. Prilikom trenutne krize su države i centralne banke još brže i odlučnije reagovale u nameri da spreče deflaciju i time skrate krizu. Takođe, pošto je uzrok krize vanekonomski, postoji nada da će se sa rešavanjem virusa na neki način – karantinom, otkrivanjem terapija i na kraju vakcinom – svetska ekonomija brže vratiti na staru putanju. Ali taj deo će zavisiti od naučnih i medicinskih, ne od ekonomskih dešavanja, naglašava prof. Tasić.
• Kakva je veza između brzine širenja pandemije i ekonomske štete koju ta pandemija nanosi?
– Vrlo bliska. Da je sve išlo malo sporije i da je svet bio spremniji za pandemiju, problemi bi se u dobroj meri izbegli. Firme i države sada nisu imale vremena da se prilagode, da prilagode radno okruženje virusu, da kupe maske i drugu opremu, da obuče zaposlene, da razviju onlajn metode rada. Zato je došlo do naglog prekida. Tek sada znamo šta pandemija može da uradi.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- BIZNIS DODATAK: GLOBALNA PANDEMIJA I LOKALNE POSLEDICE – EKONOMSKA CENA VIRUSA COVID-19
- BIZNIS DIOPTRIJA: KAKO KO POSLUJE U DOBA KORONE
- ZAŠTO JE COVID 19 – DAR S NEBA ZA ZAPADNE VLADAJUĆE POLITIČКE I EКONOMSКE STRUКTURE: A kada prođe pandemija
- INOVACIJE NIS-A UNAPREĐUJU KORISNIČKI SERVIS I ČUVAJU ZDRAVLJE: Digitalni projekti za dobrobit potrošača
- MILOŠ VUKOVIĆ O DRAMATIČNOM PADU CENA NAFTE NA SVETSKOM TRŽIŠTU TOKOM MARTA I POČETKOM APRILA: Usred pandemije, borba za tržište nafte
- NEZAVIDNA POZICIJA NAFTNIH KOMPANIJA U 2020.: „Savršena“ oluja
- ŠTA GENERALI OSIGURANJE OMOGUĆAVA KLIJENTIMA U VANREDNIM OKOLNOSTIMA: Vlasnicima preduzeća i preduzetnicima – besplatno proširenje pokrića životnog osiguranja
- STIL RADA I ŽIVOTA KOJI NAM JE NAMETNULA BORBA SA KORONA VIRUSOM: Kako Zakon o radu reguliše rad od kuće
- NOVA ULOGA DODATAKA ZA PAMETNE TELEFONE: Aplikacije u borbi protiv korone
- TV SLIKE I PRILIKE: Planetarni košmar
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. juna 2020.
