Prethodna vlada je ugrozila spoljnu stabilnost kroz sve veće deficite na tekućem računu bilansa plaćanja, pa je bilo jasno da će biti potrebno uravnoteženje kroz period privredne stagnacije. Možda ćemo izgubiti čitavu deceniju za privredni rast i razvoj. Fiskalni savet mora da pazi da ne postane potpuno irelevantan, a nisu daleko od toga
Vladimir Gligorov
Ukoliko dođe do nekontrolisanog bankrotstva Grčke i nekih drugih država, bankarski sistem bi se suočio sa dodatnim i mnogo većim problemima, a javne finansije u Srbiji nisu više u mogućnosti da mnogo pomognu. Ovim rečima Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, u razgovoru za Magazin Biznis opisuje moguće efekte prelivanja drugog talasa krize na našu zemlju. Pad proizvodnje bio bi neizbežan, a to onda vodi dodatnom padu zaposlenosti, upozorava Gligorov.
– Stagnacija ekonomskog rasta je bila očekivana i vidljiva u statističkim podacima i pre nego što je objavljeno da smo u drugom tromesečju imali neznatan pad bruto domaćeg proizvoda. To trenutno dodatno negativno utiče na pad kreditiranja, što je posledica očekivanja da finansijski rizici rastu zbog bankarske krize u evrozoni.
• Mislite li da je ovako skrojen rebalans budžeta, u kome je tekuća potrošnja povećana a kapitalni rashodi smanjeni, dobra zaštita od eventualnog talasa finansijske nestabilnosti?
– To je irelevantno, iako je tako nešto generalno loše. Ali veći kapitalni izdaci, koji se i inače veoma loše koriste, ne bi mnogo pomogli u ovim okolnostima.
Opširnije u štampanom izdanju
