Posmatrano iz ekonomskog ugla, predizborna kampanja izgleda tragično. Svi su se uhvatili za populizam, etatizam i socijalizam. Pljušte obećanja, država radi sve, a birači to treba samo da gledaju i da uživaju u blagostanju. Elita je neodgovorna ako im to obećava, jer bar deo elite mora znati da obećanja ne mogu da se ispune ni sa deset odsto
Najveća pretnja ekonomskom razvoju Srbije je u tome što posle 2000. nije bilo ozbiljnih reformi u domenu protržišnih rešenja i vladavine prava. Zbog populizma su državne plate i penzije nerealno porasle, što je oborilo konkurentnost privrede. To se vidi i po tome što niko ne dolazi u Srbiju da ulaže, ako mu država ne da podsticaj, koji ide i do 10.000 evra po radnom mestu, plus oprema zemljišta, poreske povlastice, itd. Tu neozbiljnost sa reformama ćemo tek plaćati – ocenjuje Miroslav Prokopijević, naučni savetnik beogradskog Instituta za evropske studije, profesor ekonomije na Univerzitetu Donja Gorica u Crnoj Gori i na Evropskom Univerzitetu u Srbiji. U intervjuu za Magazin Biznis Prokopijević objašnjava zašto smo došli u ovako nezavidnu ekonomsku situaciju, kakva je predizborna ponuda u Srbiji i najavljuje još teže godine ukoliko izostanu oštri reformski potezi.
– Vlada nije radila svoj posao, nije reformisala zemlju da bi došla neka ulaganja, a radila je ono što nije njen posao – davala i daje pare investitorima da bi ovde došli. Dakle, dvostruko štetočinski. Pritom, oni koji daju tako velikodušne podsticaje na naš račun dobijaju deo sredstava nazad, ali na račune koji su im u inostranstvu, pa onda time vode “uspešne” kampanje. Valjda misle da smo svi ludi.
• Kako komentarišete visinu javnog duga Srbije i šta se u tom pogledu može očekivati u narednim godinama?
– Javni dug je već verovatno pre više od godinu dana prešao 45 odsto od našeg BDP-a. Naduvani su BDP i kurs dinara, neka zaduženja i garancije se lažno knjiže. Tako se proizvodi utisak da je javni dug niži nego što je stvarno. Fiskalni savet protestuje tiho, valjda da ne izgube rente. Mi smo u stanju da sa ili bez Fiskalnog saveta lažiramo sve cifre, ali nećemo moći da lažiramo realnost. A ona je da Srbija više ne može da se ozbiljnije zaduži na međunarodnom tržištu, za veći iznos, recimo milijardu evra. Jer, tražio bi se prinos preko devet odsto, a ko to sme da uzme, ako je privreda u stagnaciji. Cvetkovićeva vlada je stavila tačku na veće zaduživanje na duže vreme, a ovi koji dolaze moraju da smisle šta će da rade, da bi došli do para za državne plate i penzije blizu ovog nivoa na kojem su one sada.
Opširnije u štampanom izdanju
