Od pre izvesnog vremena svedoci smo jedne neočekivane pojave: Predsednik Republike traži od ovdašnjih poslovnih ljudi da svoje poslovanje u većem stepenu smeštaju ovde u Srbiji i, posebno, da svoje firme locirane u inostranstvu presele ovamo, zajedno sa dobiti koja je u njih eventualno premeštana i tamo akumulirana.

Piše: Prof. dr Ljubomir Madžar

U tonu i načinu na koji Predsednik poziva privrednike da se više nego dosad okrenu Srbiji i vežu za nju dao se jasno prepoznati ton neodobravanja, prekora, pa i ljutitosti. Predsednik ih je podsetio na obaveze prema sopstvenoj zemlji i ukorio ih za manjak patriotizma. Potom je nastupio sa jednom još oštrijom i opominjuće intoniranom izjavom: dao je sebi slobodu da konstatuje da su se u Srbiji pojavili „nepristojno bogati“ građani. One koji duže pamte to je podsetilo na vremena samoupravnog socijalizma, pa i onog koji mu je prethodio. Podsetilo ih je na tada aktuelne smernice za koje se želi verovati da su stvar nepovratne prošlosti.

Eho minulog doba i sudar sa vremenom sadašnjim

Nimalo iznenađujuće, sa mnogih strana, iz krugova javnih delatnika još i više nego iz redova poslovnih ljudi, usledile su snažne neodobravajuće reakcije. Koliko god je Predsednikov ukor podsećao na vremena neprikosnovenog autoritarnog vladanja, toliko su ove naglašeno kritičke reakcije jasno naznačile da smo definitivno zakoračili u jedno novo doba. U ono minulo vreme, u koje predsednički vremeplov kao pokušava da nas unekoliko vrati, nije se moglo ni zamisliti da bi u širokoj javnosti tako masovno i tako gromko mogli da budu sačekani njegovi srditi prekori. Novo vreme je takvo da i carska sme da se poriče. Predsednik je tako mimo očekivanja doznao da su osvojeni neki prostori slobode koji vreme sadašnje suštinski odvajaju od minulog socijalističkog vakta.

Opširnije u štampanom izdanju