Да би Србија изашла из кризе са што мање ожиљака морају се наставити реформе а програм мера Владе, слично оном што се ради у Немачкој, треба да буде окренут социјалним питањима и улагањима у инфраструктуру

Данило Шуковић

Криза ће нас и те како погодити, јер ће усложити иначе лошу економску ситуацију. Нажалост, све указује да ће ову годину обележити знатан пад друштвеног производа, инфлација која ће бити већа од пројектоване и врло висок трговински дефицит. Добро је што су банке издржале оне прве ударе, па није дошло до стампеда и масовног подизања штедних улога. Ако се очува та банкарска ликвидност, а ја мислим да хоће, то ће нас донекле спасити да још више не потонемо, под условом да се делује веома промишљено. То, по мом мишљењу, подразумева две ствари. Прва је да програм мера Владе буде окренут, слично оном што се ради у Немачкој, социјалним питањима у виду подршке најсиромашнијима и онима који су остали без посла, као и улагањима у инфраструктуру. Друга је да би држава, без обзира на кризу, морала да оконча приватизацију и настави све друге реформске процесе. У том случају, Србија би могла да изађе из кризе са мање ожиљака. Али, ако уместо тога настави да јача државни интервенционизам и да под своје скуте узима предузећа као што су РТБ Бор, Азотара, Стаклара Параћин, што је супротно духу реформи, лоше нам се пише јер то значи враћање уназад, оцењује у интервјуу за Економетар проф. др Данило Шуковић, директор Центра за економска истраживања Института друштвених наука.

• Значи ли то да се на кризу не реагује адекватно?

– Управо то. И одмах да се разумемо, држава треба да реагује на кризу али је веома битно да то чини на прави начин. Код нас се интервенише тако што јача понуда, а овде није криза понуде већ тражње. Зато не значи ништа ако дате кредит неком предузећу које већ сада не може да прода ни робу коју има. Притом је у овом првом пакету Владиних мера, по мом мишљењу, лоше што се иде на субвенционисање камата, како би кредити били јефтинији. Камата је цена новца и она треба да доприноси рационалној алокацији ресурса, значи и капитала. Субвенционисањем камата, јефтине кредите добиће многи, и коме треба и коме не треба помоћи. И шта ће се десити: јачаће понуда, а кад нема тражње, део оних који су узели кредите доћи ће у ситуацију да неће моћи да их врати.

Опширније у штампаном издању