Istorija ekonomskih kriza pokazuje da su krize korisne za resetovanje, te da ekonomije po pravilu brže rastu nakon ekonomskog pada. Kriza iz 2020. je imala ”V” oblik – nagli pad ekonomskih aktivnosti i brzi oporavak. Ali, kako postoji opasnost od inflacije i snažnog rasta javnog duga, izlaz se mora tražiti u povećavanju produktivnosti i efikasnosti korišćenja resursa, uz nove tehnologije
Damir Novotni: Inflacija i snažan rast javnog duga, uz fiskalnu intervenciju, mogu dovesti do stagflacije
Srpska i hrvatska ekonomija su po svojoj strukturi različite i različito su i bile pogođene korona krizom. Međutim, kada se čitaju izveštaji Međunarodnog monetarnog fonda, čini se da MMF ima istu zamerku za kreatore ekonomske politike obe zemlje. Mere nisu najbolje ciljane i novac nije otišao u sektore koji su bili najviše pogođeni pandemijom, ocenjuju eksperti Fonda u svojim analizama. Zato je to bilo i prvo pitanje za ekonomistu iz Hrvatske, prof. dr Damira Novotnija, koji s pažnjom prati ekonomska dešavanja u regionu, ali čije se ocene takođe s pažnjom prate na ovom području.
• Mogu li se, u ovoj fazi pandemije, sa suženim fiskalnim prostorom i u jednoj i u drugoj zemlji, finansijski podržati sektori koji su najviše pogođeni pandemijom, a da to ne utiče na fiskalnu stabilnost?
– Fiskalna intervencija u 2021. godini je pomogla održanju radnih mesta i ukupne domaće potražnje. Budući da su fiskalne mere imale karakter spasavanja radnih mesta, nisu bile selektivne i neće imati dugoročni strukturni karakter. Nekada je bolje ne spasavati radna mesta, već fiskalnom intervencijom delovati na promene u strukturi nacionalne ekonomije kako bi ona postala otpornija na spoljašnje šokove, kojih je bilo i biti će u budućnosti. EU kroz svoj program ”Next Generation EU”, iz kojeg Hrvatska može u naredne tri godine povući oko deset milijardi evra, upravo želi ostvariti taj cilj: povećati otpornost ekonomija zemalja članica na buduće krize. Ovakvu strategiju fiskalne intervencije bi trebalo da sledi i Vlada Republike Srbije. Rast javnog i spoljnog duga, naravno, ostaje veliki problem ako se fiskalnom intervencijom ne kreiraju efikasnije ekonomske strukture i nova radna mesta u privatnom sektoru.
• A da li će pandemija ove godine neprijatno iznenaditi region? Ako pogledamo podatke o BDP-u čini se da se regionalne privrede oporavljaju, ali da li možemo da delimo taj optimizam kada pogledamo podatke koji se odnose na javni dug? Zaduženost zemalja u regionu, izazvana troškovima pandemije, raste…
– Pandemija COVID-19 je u 2020. godini izazvala krizu kakvu do sada nismo videli.
Foto: nfoto.hr
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- KAKO NIS DIGITALIZUJE I BENZINSKE STANICE: Pet miliona litara goriva za godinu dana, putem aplikacije „Drive.Go“
- U SRBIJI SU NASTALI NEKI OD NAJVEĆIH REGIONALNIH BRENDOVA: Globalna lokalizacija svetske privrede
- ZA NEPOSREDAN PRISTUP SISTEMU ELEKTRONSKIH FAKTURA OMOGUĆENA SU DVA TEHNIČKA REŠENJA: Kako će startovati elektronske fakture
- BANCA INTESA LANSIRALA MASTERCARD PLATINUM: Kartica za ceo svet
- RAST PRODAJE PROIZVODA SA ŽIGOM „ČUVARKUĆA“ I DO 40 ODSTO: Potrošači prepoznali domaći kvalitet
- AKSIOS, VINO VRANAC SA KONTROLISANIM GEOGRAFSKIM POREKLOM IZ PODGORIČKE VINARIJE PLANTAŽE, KAO POSEBNA SERIJA URAĐEN JE U 1.500 BOCA: Aksios vranac, neraskidivi sastojak pravoslavne duhovnosti
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. oktobra 2021.
