Ekološke takse u Srbiji su značajno veće nego u zemljama Evropske unije. Uz to ih plaća mali broj kompanija što stvara nelojalnu konkurenciju. Oni koji izvršavaju svoje obaveze predlažu uvođenje produžene odgovornosti proizvođača za posebne tokove otpada kao i registra svih obveznika jer su u sadašnjim okolnostima – svi na gubitku
Proizvođači se zalažu za dopunu Zakona o upravljanju otpadom, odnosno za produženu odgovornost
Raspoloživi podaci pokazuju da u Srbiji mali broj kompanija, od onih koje imaju tu obavezu, plaća ekološku taksu. One kompanije koje izvršavaju svoje obaveze su, kako kažu, u neravnopravnom položaju jer taksa direktno utiče na cenu proizvoda, čime se stvara nelojalna konkurencija. Same takse su, prema njihovom svedočenju, daleko više nego u zemljama Evropske unije. Sagovornici Magazina Biznis, takođe, ističu da je u reciklažnoj industriji mnogo problema – ceo sistem zbrinjavanja i reciklaže nije dovoljno transparentan i nema stabilnog finansiranja Sistema upravljanja otpadom, a zakonska regulativa nije kompletna. Zbog toga su neophodne sistemske promene.
Da bi se rešili neki od pomenutih problema, naši sagovornici kažu da je neophodno uvesti registar svih obveznika kako bi ekološku taksu plaćali svi. Osim toga, nužno je, kako kažu, uvesti produženu odgovornost proizvođača što bi značilo da je on odgovoran za svoj proizvod i nakon njegovog „životnog veka“ te da samostalno može da organizuje njegovo prikupljanje, zbrinjavanje i reciklažu. Produžena odgovornost uvedena je za ambalažni otpad i dala je, tvrde naši sagovornici, izvanredne rezultate, ali ista ne važi za posebne tokove otpada – elektronski i električni, baterije, otpadna vozila, gume, ulja i maziva i slične proizvode.
Udar na kućni budžet
Dragan Lupšić, predsednik Odbora za životnu sredinu i član Upravnog odbora AmCham, kaže da je sistem upravljanja posebnim tokovima otpada opterećen brojnim nedostacima koji imaju negativne posledice na životnu sredinu, državu, građane i same proizvođače. „Trenutni model ne prepoznaje ono što se naziva produženom odgovornošću proizvođača. U praksi to znači da proizvođači nisu odgovorni za svoje proizvode koji nakon upotrebe postaju otpad. Njihova obaveza završava se plaćanjem nadoknade i dostavljanjem izveštaja Agenciji za zaštitu životne sredine“, objašnjava on.
Iz svega pomenutog, kako kaže, proizlazi niz dodatnih problema.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- OBELEŽEN SVETSKI DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE – 5. JUN: Priroda i čovek – sinergija odgovornog sveta
- POSLOVNI BAROMETAR KOMPANIJE KRESTON MDM: Trgovina i dalje najprivlačnija
- DOMINO EFEKAT SA DUVANSKE NA DRUGE INDUSTRIJE Danas duvan, a sutra čokolade, pića, hrana
- MOBILNA BIOMETRIJA U FINANSIJSKIM USLUGAMA – OKVIR OD PET FAKTORA: Novo istraživanje Mastercarda i Oksforda
- MENADŽERSKI VODIČ: Umetnost oslobađanja suvišnih stvari
- POSLOVNA SAZNANJA: Zdrav razum
- SAVREMENE TEHNOLOGIJE I DIGITALNO BANKARSTVO Utakmica između nteh kompanija i banaka
- DR ISAK ADIŽES: UPRAVLJANJE PROMENAMA (1): Kako da razlikujem pravi problem i rešenje od pogrešnih
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. jula 2017.
